Lokalna samouprava

IV LOKALNA SAMOUPRAVA
U najsirem smislu,lokalna samouprava predstavlja osnovni oblik teritorijalne organizacije vlasti I najsiri okvir ostvarivanja samouprave gradjana koji zive na odredjenom podrucju.
Demokraticnost lokalne samouprave pociva na mogucnosti najsireg I neposrednog ucesca gradjana u obavljanju javnih poslova,I kontroli vlasti.
U lokalnoj zajednici I lokalnoj samoupravi A.Tokvil vidi prostor slobode gradjana,relavantan ne samo za njihovu slobodu u lokalnoj zajednici, vec I za slobodu u politickoj zajednici uopste.
Lokalna samouprava je I vid ogranicenja vlasti kroz podelu vlasti izmedju razlicitih nivoa vlasti I pretpostavka demokratski ustrojene drzave.
U novijoj teoriji lokalna samouprava se analizira ne samo iz ugla demokraticnosti ,vec I iz ugla efikasnosti.”Najefikasnije upravljanje ce obezbediti ona uprava koja predstavlja kombinaciju razlicitih nivoa,a ne ona koja je centrallizovana’’.Na lokalnom nivou interesi I potrebe gradjana efikasnije se ostvaruju,jer je vlast bliza gradjanima I podlozna njihovoj stalnoj kontroli.
POJAM LOKALNE SAMOUPRAVE
Ako se lokalna samouprava posmatra u kontekstu teritorijalne organizacije vlasti u drzavi,definise se kao osnovni oblik teritorijalne organizacije drzave.
Ako se lokalna samouprava posmatra u kontekstu podele vlasti ona se definise kao oblik vertikalne podele vlasti izmedju drzave I lokalnih zajednica.Podela vlasti izmedju drzave I lokalne zajednice je jedan vid ogranicenja centralne vlasti.Podela poslova izmedju centralne vlasti I lokalnih zajednica moze biti zasnovana na dva,po svom sadrzaju sasvim razlicita nacela:nacelu decentralizacije ili na nacelu dekoncentracije.Kada podela poslova izmedju organa centralne vlasti I lokalne zajednice pociva na nacelu decentralizacije,lokalne zajednice raspolazu izvornim ovlascenjima.Kada je podela poslova zasnovana na nacelu dekoncentracije,lokalne zajednice imaju ovlascenja koja je na njih prenela centralna vlast.
Kada se lokalna samouprava definise u kontekstu prava gradjana da ucestvuju u vodjenju javnih poslova,tada se definise kao oblik samouprave gradjana na podrucju lokalne zajednice,ili kao pravo gradjana da neposredno(referendum,lokalna inicijativa,zborovi,mesna samouprava)ili putem neposredno izabranih predstavnika u organe lokalne vlasti,ucestvuju u upravljanju lokalom zajednicom I odlucuju o poslovima iz njene nadleznosti.
Lokalna vlast je najbliza gradjanima,a lokalna zajednica je primarni socijalno-politicki ambijent ostvarivanja njihovih sloboda I prava.
Najvise mogucnosti za neposredan uvid u rad organa vlasti gradjani imaju u lokalnoj zajednici.Rad ovih organa dostupniji je uvidu javnosti,a javnost je pretpostavka I uslov kontrole vlasti od strane gradjana.
U lokalnoj zajednici gradjanima stoje na raspolaganju najsire I najvece mogucnosti neposrednog ucesca u upravljanju javnim poslovima I donosenju odluka kojima regulisu zadovoljavanje svojih interesa.

STATUS LOKALNE ZAJEDNICE
Polozaj lokalne zajednice u ustavnom sistemu regulisu I odredjuju propisi unutrasnjeg prava(ustav I zakoni),ali I akti medjunarodnog prava.Na medjunarodnom planu status lokalne samouprave regulise Evropska povelja o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope(Strazbur 1985.god).Ovim aktom se ustanovljavaju osnovni principu koncepta lokalne samouprave,odredjuje priroda I karakter lokalne samouprave I optimalni okvir decentralizacije vlasti.U unutrasnjem pravu ova pitanje regulisu ustav I zakon.U ustavu se uglavnom regulisu pitanja statusa lokalne samouprave ,najcesce u poglavlju I teritorijalnoj organizaciji,redje u osnovim odredbama ustava.

OPSTI OKVIR
Opsti okvir polozaja lokalne zajednice ustavnom sistemu definise nekoliko kljucnih principa:princip subsidijarnosti koji pri utvrdjivanju ovlascenja organa na razlicitim nivoima vlasti ,polazi od stava da javne poslove obavljaju vlast koja je najbliza gradjanima;nacelo da pravo na lokalnu samoupravu garantuju akti najvise pravne snage-ustav I zakon;posebne garancije ustavne zastite statusa lokalne zajednice koje ukljucuje pravo lokalnih vlasti na pravna sredstva za obezbedjivanje slobodnog vrsenja prava;postovanje nacela lokalnesamouprave;garantovanje autonomije lokalnih zajednica ustavom I zakonom.
Princip subsidijarnosti je osnovni kriterijum prema kome se utvrdjuje raspodela nadleznosti izmedju centralne vlasti I lokalnih organa.Subsidijarnost ‘’znaci da odluke treba da se donose na nivou najblizem obicnom gradjaninu I da odlucivanje visih nivoa treba da bude ograniceno’’.Nacelo subsidijarnosi ne pruza konkretan odgovor na pitanje koji poslovi ce biti u nadleznosti regionalne,federalne ili centralne vlasti,a koji ce se ostvarivati na nivou lokalne zajednice,vec samo ukazuje na pravac u kome treba traziti resenje.
Garantovanje prava na lokalnu samoupravu aktima najvise pravne snage pokazuje znacaj koji pravo na lokalnu samoupravu ima u drzavi.Lokalna samouprava se ostvaruje u pravnom okviru koji postavljaju najvisi pravni organi.