Lokalna samouprava Švedske

OSNOVNI PODACI

Po svojoj površini Švedska je četvrta najveća zemlja u Evropi. Ona je 500 kilometara široka i 1600 kilometara dugačka od severa do juga, a njena površina je 450 000 kvadratnih kilometara. Međutim, stanovništvo nije mnogobrojno, samo nešto više od 9 miliona stanovnika (9. 415. 470 na dan 31. 12. 2010.)

Većina stanovništva živi u južnom delu zemlje, dok su mnogi delovi severne Švedske u potpunosti nenaseljeni. Glavni grad Švedske je Stockholm, koji je takođe i najveći grad zemlje. U štokholmskom regionu živi preko 1, 5 miliona ljudi. Drugi grad po veličini je Geteborg a zatim slede Malmö, Uppsala i Linköping.

S obzirom da je Švedska izdužena zemlja, kako priroda tako i klima se razlikuju u različitim delovima zemlje. Obrađeno zemljište, koje pokriva manje od jedne dese – tine celokupne površine zemlje, se uglavnom nalazi na jugu. U unutrašnjosti na severu Švedske ima puno šuma i velikih planinskih predela –”fjäll” –na granici prema Norveškoj a takođe i puno snega, naročito zimi. Klima na morskoj obali severnog dela Švedske, Norrlanda, ne razlikuje se međutim mnogo od klime u južnijim predelima zemlje. Otprilike petina svih zaposlenih u Švedskoj radi u industriji. Isto toliki broj ljudi radi u zdravstvu i društvenoj brizi, šve. Omsorg2, u trgovini, komunika – cijama kao i uslužnom sektoru. Skoro dve trećine svih zaposlenih radi u većim ili manjim privatnim preduzećima. Više od jedne trećine radi u oblasti koja se obično naziva javni sektor, šve. Offentliga sektorn. Ovaj sektor obuhvata sve što se finansira poreskim sredstvima, na primer škole, zdravstvo, društvena briga o starima, policija, održavanje čistoće, kao i izgradnja puteva.

ISTORIJA

Prvi pisani zakoni potiču iz 13. Veka. Država je bila podeljena na pokrajine a svaka pokrajina je imala svoj sopstveni zakon. Nešto kasnije, u 14. Veku, ukinuto je i kmetstvo. Do tada su postojali kmetovi – robovi koji su radili ili u poljoprivredi ili u kući i koji su se mogli prodavati. Period između vikinškog doba i početka 16. Veka se u švedskoj istoriji obično naziva srednjim vekom, šve. Medeltiden. Trgovinom je upravljala takozvana Hansa, to jest zajednica moćnih gradova na severu Nemačke. Trgovci Hanse su bili vrlo moćni i u švedskim gradovima, koji su počeli nicati tokom srednjeg veka. Štokholm nije bio veći od sela, dok je Visby, na otoku Gotland, bio značajan grad sa mnogo crkvi i velikim kamenim kućama.

Temelj švedskog parlamenta – Riksdaga – je postavljen tokom srednjeg veka. U to vreme često je dolazilo do borbe za kraljevsku vlast, a svako koji je želeo da postane kralj sazivao je sastanak sa ljudima čija mu je podrška bila potrebna. S vremenom ti sastanci su se razvili u Riksdag – skupštinu – sa četiri ”staleža” koja su trebala zastupati interese različitih grupa u društvu. Bila su četiri staleža: plemstvo (otmene porodice koje su dobile posebna prava od kralja) , sveštenici, građani (varošani) i seljaci. U Riksdagu su sedeli samo muškarci – žene su dobilepolitičku vlast tek u 20. Veku.

17. Vek se obično naziva dobom velesile, šve. Stormaktstiden, Švedske. U to vreme Švedska je bila značajna država u Evropi, i daleko veća nego što je danas. Švedskoj državi nije pripadala samo Finska, koja je više stotina godina bila deo Švedske, nego i mnoga druga područja koja su osvojena u ratovima. To su bila područja koja sada pripadaju Rusiji, Estoniji, Letoniji, Poljskoj, Nemačkoj i Norveškoj.

Početkom 19. Veka većina Šveđana je i dalje živela po selima i bavila se poljoprivredom. Razlika između siromaha i bogataša je bila vrlo velika. Samo bogatiji seljaci i varošani su mogli sedeti u Riksdagu, a kralj je još uvek imao veliku vlast. U 19. Veku sprovedena je čitava serija zemljišnih reformi, a ranija sela su rasparčana tako da umesto seoskih celina, imanja su bila rasprostranjena svako za sebe.

1862. Godine je donet Zakon o lokalnoj samoupravi kojim je formirano 2500 opština, provincija i gradova. Bila su dva akta, jedan za gradove i jedan za prirodu. Ruralne opštine su formirane na osnovu stare parohije šve. Socknar, a zatim 89 gradova šve. Stader zasnovanih na starim ovlašćenjima gradova. U njima je uspostavljen demokratski oblik organizovanja i formirana su veća u koja su birani predstavnici raznih socijalnih klasa, uključujući i umetnike u gradovima. Ove reforme su dobile naziv ”podele” ”skiften”. Drugi zakon je utvrdio da sva deca treba da idu u školu, i da tada tzv. Osnovna narodna škola šve. Folkskola treba da bude besplatna.

Industrijalizacija se takođe počela razvijati u ovom periodu. Počela je izgradnja fabrika, gradili su se putevi, železnice i kanali. Mnogi ljudi su napuštali sela i doseljavali se u gradove, koji su postajali sve veći. Početkom 20. Veka još uvek je bilo dosta siromaštva u Švedskoj. Rad u industriji je bio težak i loše plaćen i zato su radnici osnovali sindikate da bi se borili za bolje radne uslove. To je bio početak tzv. Radničkog pokreta, šve. Arbetarrörelsen. Osnivale su se i političke stranke a 1909. Godine je donet zakon da svi muškarci, ne samo bogati, imaju pravo glasa. Nešto kasnije, tačnije 1921. Godine, i žene su dobile pravo glasa.

Stranka socijaldemokrata je vodeća politička stranka u Švedskoj od 1930 – ih  godina. Uglavnom su radnici glasali za socijaldemokrate, koji su želeli pomoći  onima koji su bili najviše ugroženi. Govorili su o stvaranju narodnog doma, šve.Folkhem, društva koje je trebalo da bude kao dom za narod, bez većih društvenih ili ekonomskih razlika između ljudi. Zato su i donešeni propisi o nadoknadama bolesnim i nezaposlenim ljudima. Kasnije su donešeni i propisi o plaćenom godišnjem odmoru, dečjem dodatku, penziji za sve ljude, kao i drugi propisi. Sve ovo se obično naziva blagostanjem, šve. Välfärd, a plaćaju ga svi stanovnici Švedske kroz porez i doprinose. Prvobitni Riksdag sa četiri staleža zamenjen je o toku 19. Veka Riksdagom sa dva ”doma”. Isti je tokom 1970 – ih godina zamenjen današnjim Riksdagom koji ima samo jedan dom.

 
POLITIČKI SISTEM
Kraljevina Švedska (šve. Konungariket Sverige) je parlamentarna monarhija. Švedskom državom upravlja parlament izabran na slobodnim opštim izborima. Kralj danas nema prerogativ političke moći i ne učestvuje u političkom životu. Švedska monarhija je čisto ustavna. Kralj čini državne posete drugim zemljama i služi kao domaćin za predstavnike drugih zemalja, koji su u poseti Švedskoj. Na početku svake parlamentarne godine, kralj otvara početno zasedanje za tu godinu ali ne učestvuje u  radu Vlade i nije potrebno da potpiše sve odluke Vlade.
Kralj Švedske je Carl XVI Gustaf, a kraljica Silvia. Njihovo porodično ime je Bernadotte. Kraljevski par ima troje dece: Victoriju, Carl Philipa i Madeleine. Najstarija Victoria će biti regent posle sadašnjeg kralja.

Narod bira svoje političke predstavnike na opštim izborima, a stranka, koja dobije većinu glasova upravlja državom. Odluke političara rezultiraju u donošenju zakona i propisa, koji sa svoje strane upravljaju radom organa uprave i njihovih službenika.

Najznačajnija politička skupština u Švedskoj je parlament Riksdag, šve.  Riksdagen. U njemu sede političari koji donose odluke na najvišem nivou, to jest na nivou celokupne države. Parlament broji 349 izabranih članova. Stranka koja je dobila većinu glasova na izborima za Riksdag, sastavlja vladu, šve. Regering, i upravlja državomu narednom periodu od četiri godine. Vlada se sastoji od članova kabineta, šve. Statsrad, to jest ministara, šve. Ministrar, koji su ili na čelu jednog od ministarstava, šve. Departement, ili rade u nekom od njih. Ima
deset ministarstava koja su podeljena po stručnim oblastima. Ministarstvo spoljnih poslova se brine o međunarodnim pitanjima, ministarstvo finansija o ekonomskim pitanjima, ministarstvo prosvete o pitanjima školstva, i tako dalje.

Krupna i značajna pitanja se, po pravilu, ne rešavaju direktno od strane vlade. Rasprava o takvim pitanjima vodi se i u Riksdagu, a ponekad se postavlja i posebna komisija, šve. Utredning. Švedska je takođe podeljena na okruge, šve. Landsting, veća područja koja su odgovorna za presvega zdravstvo, kao i na opštine, šve. Kommuner, manja područja pod
čiju nadležnost spadaju školstvo, dečiji vrtići i druga lokalna pitanja šve. Lokala fragor. Ovi organi takođe imaju i svoje političke skupštine, to jest okružno veće, šve. Landstingsfullmäktige i skupštinu opštine, šve. Kommunfullmäktige. Izbori za sve tri skupštine održavaju se istom prilikom, to jest treće nedelje u septembru mesecu svake četvrte godine: 2006., 2010. Godine