Radna terapija kod preloma gonjeg okrajka tibije (platotibijalni prelomi)

Платотибијални прелом је прелом платоа тибије тј. дела кости који чини колени зглоб.

Фрактура тибијалног платоа односи се на прелом или пукотинуна врху потколенице , у колену. Повреда укључује површину хрскавице коленог зглоба. Урођени фактори ризика за ову повреду укључују: остопорозу , инфекцију или недостатак минерала који ослабљују кости и чине их подложнијим повредама. Време опоравка варира у зависности од тежине повреде и методе лечења. Уобичајен период рехабилитације од прелома траје између три и шест месеци.

Уколико се не лечи адекватно може да доведе до значајног инвалидитета. Обично се виђају код пацијената до 60 година повређених у саобраћајниим удесима (до 60%) или током одређених спортова (нпр. скијање). Преломи платоа су често удружени са лигаментарним повредама колена (у 60%)

Класификација данас је у најширој употреби Schatzker (Шацкер) подела на 6 типова платотибијалних прелома.

Eтиологија:

Потколеница је кључна коштана структура која подржава телесну тежину приликом трчања , ходања или скакања. До прелома платоа тибије обично долази услед високоенергетског удара. Оваква врсте повреде такође може да захвати лигаменте колена , меког ткива , и да проузрокује колатерално страдање других структура.

Прелом платоа тибије је , без сумње , тешка физичка повреда која захтева рану и интензивну рахабилитацију.

Уколико пацијент доживи трауму на нози која резултира болом , отоком или ограниченим опсегом покрета око колена , консултује се са својим лекаром и физиотерапеутом. Исправан приступ рехабилитацији одређује оператор физиотерапеут стручно обучен за санирање ортопедских трауматских повреда.

Kлиничка слика:

Већина фрактура платоа тибије резултат су трауме ноге , као што су: пад са висине , несрећа на моторном возилу , повреде од спортова као што су фудбал или скијање.

Остали фактори укључују остеопорозу , инфекцију или недостатак минерала који ослабљују кости и чине их подложнијим повредама.

Ако пацијент осети бол или нелагоду у или око грњег дела потколенице од удара , то може бити знак фрактуре. Остали симптоми укључују: потешкоће у ношењу тежине на нози , модрице и отоци , бледило ноге као резултат смањеног протока крви, болови у зглобу са или без ношења тегова , кост која се пробија кроз кожу

Дијагноза:

Неопходни су рендген снимци APи латерални RTG колена. Дају основну , а понекад и довољну инфорамцију о каквим се преломима ради.

Данас се често извводи и CT снимање колена. Посебно ако се планира операција прелома. Скенер даје бољи увид у конфигурацију прелома и олакшава планирање хируршке конструкције.

MR преглед колена је такође одлична опција будући да може да прикаже повреде меких ткива , лигамената , тетива и менискуса које су често продужене код платотибијалних прелома.

Компликације:

Ране компликације прелома платоа тибије:

Мекоткивна деструкција која прати ове преломе може да компромитује и утиче на одлагање оперативног лечења.

Уколико се примарна фиксација не изведе у идеалних првих 24 h , платотибијални преломи су често праћени булозним променама и успореним зарастањем коже и поткожних ткива.

Инфекције

Масна емболија

Компартмент синдром за који је неопходна фасциотомија