2
УВОД
У укупном загађењу животне средине медицински отпад не заузима велики део, али је
он потенцијално међу најопаснијим врстама отпада, јер може да доведе до зараза и тровања.
Загађење које долази из здравствених установа је специфично и може да буде веома опасно,
како по здравље људи који раде у здравственим установама, тако и по здравље околине,
односно становништва и екосистема у којем се тај отпад складишти.
Овај отпад се дели на:
болнички (болничко загађење) и
медицински (медицинско загађење).
Болничко загађење је шири појам који подразумева све врсте отпада, течни и чврсти:
корисни, онај који може да се рециклира, а који долази, на приер, од болничке администрације,
претежно папир или из болничке кухиње, и штетни и потенцијално опасни.
Медицински отпад потиче од средстава и материјала који се користе у дијагностици или
током лечења пацијената. Опасни медицински отпад се дијели на:
инфективни,
хемијски и
радиоактивни.
Медицински отпад, како опасан, тако и неопасан, ствара се у здравственим установама
у различитим количинама, што зависи од типа установе, броја постеља, болести које се лече и
типа медицинских услуга које се пружају. Према томе, опасни медицински отпад представља
озбиљан здравствени и хигијенски ризик за здравствене раднике, особље, пацијенте и особе
које се баве прикупљањем, складиштењем и одлагањем медицинског отпада. Неодговарајуће
одлагање опасног медицинског отпада представља и извор загађења животне средине.
Професионалцима у здравственом сектору, надлежним за управљање медицинским отпадом,
неопходна су знања и вештине за смањење стварања количине медицинског отпада, његово
разврставање, прикупљање, складиштење, транспорт, прераду и привремено или коначно
одлагање, као и одговарајућа стручна упутства и препоруке у вези са применом адекватних
метода и техника за управљање отпадом. Важан делокруг рада професионалаца задужених за
руковање и збрињавање медицинског отпада је и процена ризика и обезбеђење мера превенције
4
ОСОБИНЕ И ВРСТЕ МЕДИЦИНСКОГ ОТПАДА
У литератури и пракси користи се више различитих терминолошких појмова којима се
означава све оно што подразумевамо под општим називом: „опасни медицински отпад“.
Ови појмови укључују: медицински отпад, инфективни отпад, болнички и клинички
отпад, биомедицински отпад, опасни отпад из здравствене неге и други.
Светска здравствена организација (СЗО), која се већ дуго бави овом проблематиком,
класификовала је опасни медицински отпад на :
клинички и
неклинички отпад.
Клинички отпад
дели се на седам различитих група:
1. Патолошки отпад
2. Инфективни отпад
3. Фармацеутски отпад
4. Хемијски отпад
5. Оштри предмети
6. Аеросоли и посуде под притиском
7. Радиоактивни отпад
Без обзира на терминологију, све наведене врсте отпада захтевају посебну обраду јер
поседују једно или више опасних својстава због којих се сматрају опасним отпадом. Отпад који
настаје у здравственим установама представља мешавину комуналног отпада и опасног
медицинског отпада, који настаје у процесу пружања здравствених услуга.
