Medjunarodna razmena

UVOD

Prema jednoj definiciji, međunarodno poslovanje se sastoji od transakcija koje se obavljaju preko nacionalnih granica da bi se ostvarili ciljevi pojedinaca, kompanija i organizacija. Ove transakcije se realizuju u različitim oblicima i često su međusobno povezane.Međunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije. U većini zemalja ona stvara značajan deo BDP-a. Iako se međunarodna trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije čovečanstva ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju. Industrijalizacija je unapredila prevoz, globalizacija, multinacionalne korporacije imaju značajan uticaj.Rast obima međunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije.Međunarodna trgovina je takođe i grana ekonomije, i, zajedno sa međunarodnim finansijama, čini širu disciplinu poznatu kao međunarodni ekonomski odnosi.Međunarodna trgovina se pojavila u dubokoj prošlosti i dobila dopunski impuls u vezi sa stvaranjem svetskog tržišta. To je glavni oblik međunarodnih ekonomskih odnosa.Baš kroz međunarodnu trgovinu se ostvaruje međunarodna podela rada.Tržišta stranih zemalja omogućuju da se izvozom zaradi dodatni dohodak, i uvozom da se zadovolje potrebe nacionalne ekonomije.
Rad na temu međunarodna razmena i svetsko tržište sastoji se iz dve glave. Prva glava se odnosi na međunarodnu razmenu i pojedinosti u vezi nje. Drugi deo polazi od svetskog tržišta, objašnjava ga i pojašnjava načine ulaska na svetsko tržište.
1. MEĐUNARODNA RAZMENA

1.1. Pojam međunarodne razmene-trgovine

Na privredni i ekonomski razvoj jedne zemlje, pored unutrasnjih faktora, snazno utiču i faktori iz međunarodnog ekonomskog okruženja. Eksterni faktori jače deluju na otvorenu privredu u pravcu strukturnog prilagođavanja opštim tedencijama razvoja svetske privrede. Kao što su promene u relativnim odnosima razvijenosti, u svetskoj trgovini, stepenu zaduženosti i međunarodnim tokovima kapitala. Kretanja u svetskoj privredi snažno deluju na srpsku ekonomiju i privredu.
Međunarodna trgovina povećava produkciju autputa i standard života. Međunarodni tokovi finansija, inputa, autputa, ljudi i dr. omogućavaju izvozno-uvozne aktivnosti koje unapređuju svetsku ekonomiju.

1.2. Neophodnost međunarodne trgovine i ekonomska korist od trgovine

Ekonomija pokazuje da međunarodna podela rada, specijalizacija, kooperacija, standardizacija i dr. povećava veličinu GDP-a i životni standard stanovništva. Zemlje izvoze i uvoze robe, usluge, finansijski kapital, i sl.
Koncept međunarodne trgovine razlikuje se od koncepta razvoja autarhične privrede – samodovoljnost na dva načina:
Prvo, međunarodna trgovina uključuje razmenu između različitih zemalja, pa se uvode carine, kvote, sankcije i slično i tada govorimo o protekcionizmu.
Drugo, međunarodna trgovima podrazumeva određeni devizni kurs, a kako sve zemlje manje-više imaju svoju valutu, onda protok roba, usluga i ostalog prati odgovarajući devizni kurs. U suprotnom nema međunarodne trgovine.
1. Neophodnost međunarodne trgovine. Privrede koje se uključuju u međunarodne tokove na bazi izvoza i uvoza i veličine GDP koji se povećava putem međunarodne razmene, postižu značajnu stopu ekonomskog rasta, dok privrede koje su manje otvorene beleže stagnaciju ili pad GDP-a, a time i životnog standarda.
Osim toga, međunarodna trgovina nadoknađuje različitost uslova proizvodnje, opadanje troškova proizvodnje, mogućnost zadovoljenja potreba na višem nivou, pogotovo kada je reč o različitim ukusima.