Medjunarodni ekonomski odnosi

UVOD

Međunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije. U većini zemalja ona stvara značajan deo BDP-a (bruto nacionalnog proizvoda). Iako se međunarodna trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije čovečanstva ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju. Industrijalizacija je unapredila prevoz, globalizacija, multinacionalne korporacije imaju značajan uticaj. Rast obima međunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije.
Međunarodna trgovina je takođe i grana ekonomije, i, zajedno sa međunarodnim finansijama, čini širu disciplinu poznatu kao međunarodni ekonomski odnosi.
Međunarodna trgovina se pojavila u dubokoj prošlosti i dobila dopunski impuls u vezi sa stvaranjem svetskog tržišta. To je glavni oblik međunarodnih ekonomskih odnosa. Baš kroz međunarodnu trgovinu se ostvaruje međunarodna podela rada. Tržišta stranih zemalja omogućuju da se izvozom zaradi dodatni dohodak, i uvozom da se zadovolje potrebe nacionalne ekonomije.

Pojam Međunarodne Trgovine
Na privredni i ekonomski razvoj jedne zemlje, pored unutrasnjih faktora, snazno utiču i faktori iz međunarodnog ekonomskog okruženja. Eksterni faktori jače deluju na otvorenu privredu u pravcu strukturnog prilagođavanja opštim tedencijama razvoja svetske privrede. Kao što su promene u relativnim odnosima razvijenosti, u svetskoj trgovini, stepenu zaduženosti i međunarodnim tokovima kapitala. Kretanja u svetskoj privredi snažno deluju na srpsku ekonomiju i privredu.
Međunarodna trgovina povećava produkciju autputa i standard života. Međunarodni tokovi finansija, inputa, autputa, ljudi i dr. omogućavaju izvozno-uvozne aktivnosti koje unapređuju svetsku ekonomiju.

Ključni pojmovi:    apsolutne    prednosti,relativne prednosti, oportunitetni troškovi, međunarodna trgovinska politika, carine,necarinske barijere, protekcionizam, ekonomske integracije.
Sa razvojem i ekspanzijom trgovačkih sila Zapadne Evrope, prvenstveno Potrugala, Spanije, a kasnije i Engleske, Holadnije i Francuske, započinje era trajnijeg interesovanja za pitanja međunarodne razmene od strane finansijera (trgovinskih bankara) i državnih službenika. Od XVII veka naovamo, međunarodna trgovina se proučava sa teorijskog aspekta da bi se dali odgovori na dva ključna pitanja:
♦    Šta predstavlja osnovu spoljne trgovine i kakva se korist može od takvih aktivnosti ostvariti, na koji se način koristi mogu ostvariti i kako se dobit od spoljne trgovine deli između partnera u takvim oblicima međunarodnih ekonomskih odnosa?
♦    Šta čini obrazac ili strukturu razmene između zemalja, tj. koji se proizvodi izvoze, a koji uvoze kada se posmatraju pojedinačni učesnici u razmeni preko granica?
Tokom ovog perioda, teorije međunarodne trgovine su se od prvobitnih pojednostavljenih trgovinskih modela razvijale u svojoj kompleksnosti uvođenjem različitih faktora i aspekata analize. U suštini, teorije međunarodne trgovine treba da objasne spoljnotrgovinski impuls, tj. uzroke koji dovode do trgovine preko granica i osnove na kojima se ostvaruje takva trgovina. Teorije međunarodne trgovine delom spadaju u domen tzv. pozitivne ekonomije (proučavanje ekonomskih kategorija kakve jesu bez donošenja vrednosnih sudova o tome kakve bi trebalo da budu), kada se proučavaju učinci ove trgovine na porast proizvodnje, potrošnje, nivoa cena, pokretljivost faktora, itd. Drugim delom teorije međunarodne trgovine spadaju u domen ekonomije blagostanja (mikroekonomske tehnike proučavanja ekonomske efikasnosti i rezultirajuće raspodele dohotka), pošto se bave i proučavanjem stepena/mere u kojoj ova trgovina utiče na nivo blagostanja zemlje/subjekata međunarodne trgovine.