Универзитет у Приштини
Економски факултет
Косовска Митровица
Међународно кретање капитала
СЕМИНАРСКИ РАД
Ментор: Студент:
Мирјана Маљковић Милан Нојић 33/17
Драгана Бојковић 34/17
Косовска Митровица, 2018 год.
4
2. МЕЂУНАРОДНО КРЕТАЊЕ КАПИТАЛА -
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ
Светска тржишта капитала, технологије, као и радне снаге непрестано се
развијају квантитативно и квалитативно. Кад говоримо о светском тржишту
капитала, онда се мисли на све облике и токове капитала, све субјекте и
институције које се су непосредно или посредно укључене у ангажовање страног
или пласман сопственог капитала у друге земље. Главни актери на светском
тржишту капитала су власници капитала и институције које су ангажоване на
његовом пласману, уз непосредно присуство државних органа. То су пре свега
мултинационалне компаније, банке, берзе као и међународне финансијске
институције – ММФ, Светска банка и друге специјализоване финансијске
агенције.
Постоје различите дефиниције међународног кретања капитала, навешћемо
неке.
Под међународним кретањем капитала подразумевамо трансфер реалних и
финансијских средстава из једне у земље у другу, без контратрансфера или без
контратрансфера за одеђено реме, а у циљу остваривања економских и
политичких интереса учесника у том трансферу.
1
Међународно кретање капитала представља трансфер куповне снаге из
једне земље у другу у новчаном виду, у виду роба и услуга. Она по правилу
изазива пораст куповне снаге у земљи увозници капитала, а смањење куповне
снаге у земљи извозници капитала. Пораст куповне снаге у земљи извозници
капитала делује у правцу пораста увоза, с обзиром да је пролив новчане масе
изазвао у земљи пораст цена. У земљи извозници капитала куповна снага се
смањила што је довело до сужавања тржишта за производе прве земље.
2
Међународни токови капитала су као одређене масе које се крећу под
притиском одређене силе. Масе су везане за суфицитарност капитал у једној и
1
Унковић, М., 2007, ,,Међународна економија“, Сингидунум, Београд, стр. 115.
2
Ацин, Ђ., 2003, ,,Међународни економски односи, Пигамалио, Нови Сад, стр. 90.
5
дефицитарност капитала у другим земљама, док су силе субјекти који бирају
мотиве.
3
Хилфердинг под извозом капитал подразумева извоз вредности која је
одређена да у иностранству произведе вишак вредности, и о извозу капитала се
може говорити само онда ако у иностранству употребљени капитал остаје на
располагању нацији којој припада, те ако вишком вредности, који тај капитал
призводи, могу да располажу домаћи капиталисти.
4
. Овде треба нагласити да се
извозом капитала не производи вишак вредности, већ се извозом капитала
стварају могућности производње, присвајања и коришћења вишка профита од
стране стварног власника капитала.
Потребно је разликовати пренос капитала од извоза капитала. Капитал који
се пласира у иностранству, а не враћа се у земљу извозницу, већ остаје у земљи
пласмана капитала, сматра се преносом капитала. За разлику од извоза капитала
којим се повећава национални доходак и акумулација, преносом (емиграцијом)
капитала умањује се национални доходак и акумулација земље порекла, а
повећава у земљи имиграције капитала.
5
Међународно кретање капитала представља одређен степен зрелости и
економске развијености и уско је повезан са темпом развоја научно-технолошког
прогреса. Наиме, уколико се научнотехнолошки процес брже развија и обухвата
све више привредних грана, области и подручја, утолико су веће потребе
интезивнијим националним и међународним кретањем капитала.
Развијенија привреда, нова техника и технологија све више ангажује
капитал, тражи и намеће нову производњу, нову гранску и територијалну поделу
рада. Она и самом лоогиком кретања капитала захтева нове изворе сировина и
радне снаге и на тим основама и нове потрошаче на националном и међународном
тржишту.
Основни мотив извоза капитала је стицање профита (камате, дивиденде
или ренте) у иностранству, тј. у другој земљи која пружа повољније услове (већи
профит) од онога који би се постигао пласманом у својој земљи. То је и логично
када се има у виду да је висина профита и профитна стопа ,,оријентир“ кретања
3
Фабинц, И., 1976, ,,Стратегија међународних економских односа“, БИГЗ, Београд.
4
Hilferding, R., 1952, ,,Финансијски капитал“, Култура, Београд, стр. 346.
5
Вукмирица, В., 2000, ,,Светска трговинска политика и тржишта“, Привредни преглед, Београд,
стр. 168.
7
око 25% укупног привредног раста отвариле инвестицијама из фондова Европске
уније. Оно што важи за привредни раст, важи и за запосленост.
6
Позитиван утицај страног капитала на стопу инфлације објашњава се тако,
да се, насупрот истих новчаних средстава као тражње, приливају повећани робни
фондови као ојачана понуда из иностранства. Такође позитивно утиче и на платни
биланс земаља корисница (јер се повећава увоз који ће се тек касније
отплаћивати) и земаља извозница (јер се повећава економија обима и доносе
зараде на пласирани капитал). Сви ови позитивни ефекти важе само ако се
капитал корисно инвестира у развој, у противном представља само ставку
потрошње, која ће се касније отплаћивати из домаће производње.
Да би се капитал улагао у друге земље битна је тзв. инвестициона клима и
инвестициони ризик. Инвестициона или предузетничка клима разматра се
оцењивањем тзв. фактора ризика који се могу сврстати у три групе:
1. Социјално – политичка ситуација у земљи и њена перспектива
2. Унутрашња економска ситуација и перспективе њеног развоја (раст,
незапосленост, инфлација) и
3. Спољно трговинска делатност и њене перспективе (извоз, увоз, платни
биланс).
Сваки од ових фактора има своју специфичну тежину и може се
вредновати (бодовима, бројем, словима) и зато је могуће доста прецизно оценити
како поједине од ових фактора, тако и инвестициону климу у целини. Може се
уочити да међу овим факторима нема комерцијалног ризика, због тога што се
сматра да инвеститор мора сам да сноси комерцијални ризик (на пример ризик
који настане услед смањења куповне снаге националне валуте земље у којој је
уложен капитал, ризик услед девалвације и инфлације и сл.). Постоји правило да
индустријске земље закључују са земљама у развоју, где пласирају свој капитал,
посебне међудржавне споразуме о заштити инвестиционе имовине. Овим
споразумима предвиђа се правичан поступак према иностраним инвестицијама уз
истовремено предвиђање неутрално изабраног суда за решавање евентуалних
спорова.
6
Унковић, М., 2007, оп. цит. стр. 116.
