NIŠ
TEMA: Međunarodna špijunaža
PREDMET: Savremeni međunarodni odnosi i politika
SEMINARSKI RAD
Niš, 2016 god
4
1
EKONOMSKA OBAVEŠTAJNA AKTIVNOST – POJAM I ZNAČAJ
Pod špijunažom podrazumevamo svaku nedozvoljenu radnju ili akciju poduzetu u cilju
pribavljanja informacija čije posedovanje dovodi u prednost osobu ili oraganizaciju koja je
poseduje, u odnosu na protivnu stranu. Ekonomska špijunaža je posebna vrsta špijunaže, koja se
bavi pribavljanjem informacija u korist kako državnih, tako i privatnih organizacija, po čemu se
razlikuje od klasičnih oblika špijunaže. Pri tome moramo praviti razliku između ekonomske
špijunaže i ekonomske obaveštajnosti, jer postoji tendencija da se ova dva izraza izjednačavaju.
Ekonomska obaveštajnost označava pribavljanje ekonomskih podataka legalnim putem,
sakupljanjem informacija iz zvaničnih izvora, godišnjih izveštaja, publikacija i sl. Ekonomska
špijunaža predstavlja ilegalno dolaženje do informacija, koje je po pravilu u suprotnosti sa
zakonom. Ovo nije pronalazak, modernog doba. Od početka proizvodnje koja nije primarno
namenjena za sopstvenu upotrebu već za razmenu ili prodaju, pokušava se doći do informacija o
konkurentskom proizvodu ili tehnologiji proizvodnje zarad ostvarivanja konkurentske prednosti.
Koreni špijunaže sežu daleko u prošlost. Naravno da su prvi špijunski zadaci bili pretežno vojne
ili ratne prirode, koji su postavljali osnove za kasnije širenje delatnosti.
Kolevka moderne ekonomske obaveštajnosti, Francuska, još u srednjem veku je imala razvijenu
obaveštajnu mrežu koja se nije bavila samo vojnim već i ekonomskim obaveštajnim podacima.
Najveći broj obaveštajnih operacija bio je vezan za državne poslove, mada su i pojedine privatne
kompanije unajmljivale špijune za svoje potrebe, i to prvenstveno banke. Bitna karakteristika
ekonomskih obaveštajnih podataka, je da su to „tačne informacije u tačno vreme“. Svoj veliki
procvat ekonomska obaveštajnost doživljava u vreme industrijalizacije u 19. veku, da bi se do
danas njen udeo u ukupnoj obaveštajnosti samo povećavao. Pretpostavlja se da se danas preko
60% obaveštajnih podataka odnosi na ekonomske podatke ili povezane sa ekonomijom i
industrijom. Pošto snagu jedne države, pored vojske, čini i njena industrija ili ekonomija, u
ekonomsku špijunažu u korist privatnih ekonomskih subjekata ili preduzeća se sve više uvlače
državne obaveštajne strukture, da bi svojim domaćim ekonomskim subjektima obezbedili
pravovremene tačne informacije o planovima i namerama konkurencije ili omogućili pristup
5
novim tehnologijama ili tržištima. Vojno ratovanje je skoro u potpunosti zamenilo ekonomsko
ratovanje, mada se tamo gde nije moguće postići prednost ekonomskim ili obaveštajnim putem
još uvek pribegava vojnoj prisili ili čak i klasičnom ratu u ime „viših ciljeva“ ili zaštite
sopstvenih bezbednosnih interesa. Evidentna je takođe još jedna stvar, a to je da su zemlje, koje
su vojni saveznici, u ekonomskom ratu, najljući protivnici. Najbolji primer za to su SAD i
Francuska, koje vode bezpoštedan rat u ekonomsko-obaveštajnoj sferi, u kojem nema granica ni
milosti. Sve države ohrabruju svoje kompanije da dele pribavljene obaveštajne podatke između
sebe, radi njihove bolje iskorišćenosti. Takođe je veoma bitno i da sve obaveštajne strikture jedne
države deluju sinergistički, što znači da treba da apsolutno sarađuju i da jedna drugoj pomažu
dostavljanjem informacija i međusobnim konsultacijama, jer se tako postiže nekoliko puta veći
efekat nego kada bi svaka služba radila zasebno, ili još gore da budu konkurencija jedna drugoj.
Postoje mnoge definicije koje objašnjavaju šta su primarni zadaci ekonomske obaveštajnosti.
Tako recimo profesor Filip Kler sa pariske Sorbone definiše četiri funkcije ekonomske
obaveštajnosti danas:
1
1.
Ovladavanje (odbrana i promovisanje) naučnim i tehnološkim znanjima
2.
Detekcija opasnosti i prilika na domaćem i spoljnim tržištima
3.
Kapacitet za definisanje individualnih ili kolektivnih dogovorenih strategija
4.
Definisanje strategija uticaja oslanjanjem na akcije
Drugi poznavalac ove oblasti, Mikael Zartarian, smatra da ekonomska obaveštajnost ima tri
velika zadatka:
1.
Ovladavanje naučnom, tehnološkom i konkurentskom baštinom preduzeća i
njegova zaštita
2.
Detekcija pretnji i prilika sa kojima može da se suoči preduzeće
3.
Ustanovljavanje strategija uticaja u službi preduzeća
1
Petrović Z. P.,
Ekonomska špijunaža,
Draslar partner, Beograd, 2005, str. 11.
