Međunarodna trgovina

Uvod

Spoljna trgovina predstavlja jednu od najznacajnijih aktivnosti u svakom razvijenom drustvu. Imajuci u vidu da su efekti spoljne trgovinske razmene znacajni za svaku zemlju, kao I za celokupnu medjunarodnu zajednicu, spoljnotrgovinska razmena je predmet teorijskog proucavanja sa jedne strane, kao I detaljnog regulisanja na nacionalnom i medjunarodnom nivou sa druge strane.
Posto smo I mi kao pojedinci cesto korisnici robe koja je predmet medjunarodne razmene to je ova tema interesantna I nama pojednicima u cilju shvatanja osnovnih mehanizama.
Ova tema je posebno interesantna nama studentima ekonomije, iz cinjenice da spoljna trgovina implicira veliki broj tema I oblasti za proucavanje. Pre svega zbog toga sto se radi o privrednoj aktivnosti sa elementom inostranosti, u koju su ukljuceni mnogi ucesnici. Ta aktivnost podleze zakonodavstvu I propisima vise zemalja ili medjunarodnih organizacija, podleze razlicitim carinskim I fiskalnim propisima. Spoljna trgovina takodje nosi I citav niz problema koji su predmet ugovora, koji obuhvataju I valutne rizike I rizike naplate.
U ovom seminarskom radu bavicemo se pre svega osnovnom teorijama na kojima se bazira spoljna trgovina, kao I odredjenim ogranicenjima koja su prisutna a kojima se narusava ideal takozvane slobodne medjunarodne trgovine.

Teorijske osnove

Merkantilizam

Osnovno pitanje na koje ekonomski teoreticari pokusavaju da daju validan odgovor su pitanja sta predstavlja osnovu za razmenu I koji su dobici od razmene. Polazi se od teze da drzave isto kao I pojedinci dobrovoljno stupaju u razmenu samo ukoliko od nje imaju koristi. Tako da su teoreticari pokusavali da objasne na koji se nacin stvaraju dobici od razmene, koliki su oni I na koji nacin se dele izmedju drzava koje ucestvuju u medjunarodnoj trgovini.
U studiji Dominika Salvatora( Medjunarodna Ekonomija 2009) stoji da; Vec tokom 18.veka pojedine grupe trgovaca, bankara I drzavnika su pisali eseje o medjunarodnoj trgovini u kojima su zastupali ekonomsku filozofiju pod nazivom merkantilizam.
Njihovo stanoviste je bilo da jedna zemlja moze postati bogata I snazna samo ako vise izvozi neko sto uvozi . Visak od izvoza izrazen dohotkom u zlatu ili srebru, pa je zemlja bila bogatija I mocnija ukoliko je posedovala vise plemenitih metala. Prema tome svaka vlada bi trebala da cini sve sto je u njenoj moci da podstice izvoz a ogranici uvoz. Medjutim, jedna drzava moze biti na dobitku samo na ustrb drugih drzava, pa su merkantilisti zagovarali tzv.ekonomski nacionalizam verujuci da su interesi razlicitih drzava u osnovi medjusobno konfliktni.
Ideje I teorije kasnijih klasicnih ekonomista su bile znacajno drugacije od ovakvog pristupa ali smo danas svedoci ozivljavanja I pojave neomerkantilizma posto drzave koje imaju problema sa visokim stepenom nezaposlenosti nastoje da ogranice uvoz u pokusaju da stimulisu domacu proizvodnju I povecaju zaposlenost.