Međunarodne finansije

1. Sta obuhvataju medjunarodne finansije?

Obuhvataju novcana kretanja kao reciprocan izraz razmene roba i usluga kao i novcana kretanja , odnosno transfer novca koji nisu posledica razmene roba i usluga.Medjunarodne finansije se dele prema vremenu u kome se obavljaju na:kratkorocne finansijske transakcije(koje nastaju kao posledica medjunarodne razmene),srednjorocne(nastaju kao posledica izvoza kapitalne opreme koja se finansira srednjorocnim kreditima)i dugorocne finansijske transakcije( javljaju se u obliku medjunarodnog kretanja kapitala).Medjunarodne finansije dakle konstituisu finansijska trzista i njihove institucije,s jedne i monetarne institucije i monetarnu politiku s druge strane.Prema programu,materija je podeljena u dve celine.Prvi deo predstavljaju medjunarodne finansije u okviru kojih se preko bilansnoplatne i devizne pozicije,kretanja kapitala do problematike monetarnog sistema,obradjuju aspekti finansijskog trzista i njihovih institucija,kao monetarne politike i monetarne institucije.Drugi deo predstavljaju poslovne finansije,odnosno institucije medjunarodnih poslovnih finansija.U ovom delu su obradjene funkcije fin.politika,finan.planiranje,fin.analiza finansijske kontrole,kao i upravljanje finansijama u medjunarodnom poslovanju.

2.Kako se resava neravnoteza platnog bilana (suficit i deficit)?
Problem ravnoteže ili neravnoteže u svim oblastima ekonomske analize, pa i analize platnog bilansa rešava se tzv. presecanjem bilansa. Horizontalnim presecanjem bilansa na određenom mestu dobijaju se nadbilansi sa međusobno jednakim iznosom salda, suprotnog predznaka, koji predstavljaju odnose finansiranja među podbilansima. Pri tome je osnovni problem gde treba izvršiti presecanje platnog bilansa, odn. koje transakcije treba svrstati iznad horizontalne linije presecanja(koje stvaraju neravnotežu), a koje transakcije treba iskazati ispod horizontalne crte(koje finansiraju deficit). Nema jedinstvenog odgovora za rešenje ovog problema, a teorijsko definisanje sificita ili deficita je analitički problem. Ravnoteža platnog bilansa se opisuje kao ono stanje koje se može održavati automatski, bez intervencija, merama ekonomske politike. Promena bilo koje veličine uticaće na promenu ravnoteže platnog bilansa. Zato mora doći do prilagođavanja, jer deficit platnog bilansa na duži rok se ne može održavati, jer bi zemlja iscrpela svoje devizne rezerve, dok se suficit lakše podnosi, ali ni on nije bez posledica na domaću privredu.

3. Sta predstavlja medjunarodno kretanje kapitala?
Veci deo medjunarodnih kretanja se odvija autonomno pod uticajem sopstvenih pokretackih snaga.Zato je moguce da autonomna medjunarodna kretanja kapitala u vidu zajmova ili osnivanja preduzeca u inostranstvu predstavljaju kompenzaciona kretanja robe i usluga cijim se deviznim prilivom otplacuje zajam ili isplacuje prinos na kapital inostranih investitora.
Ako je tacno da samo manji deo medjunarodnih kretanja kapitala ima kompezacioni karakter i neposrednu ulogu u finansiranju ili prilagodjavanju neravnoteze tekucih transakcija platnog bilansa onda se postavlja pitanje koje su to pokretacke snage odnosno autonomni motivi koji odredjuju velicinu medjunarodnih kretanja kapitala?Potrebno je poznavati subjekte koji donose odluke,njihovu motivaciju,oblik kretanja i medjunarodna trzista kapitala zato sto ona danas u znatnoj meri odredjuju opste uslove poslovanja u svetskoj privredi i spoljno trgovinskim odnosima pojedinih zemalja.
Subjekti koji donose odluku o medjunarodnim kretanjima kapitala su sva fizicka i pravna lica kojiia je domaci i medjunarodni pravni poredak priznao.To su pojedinci,preduzeca,banke,medjunarodne institucije i drzavni organi.Medjunarodna kretanja kapitala pored toga zavise i od drugih nezavisnih faktora.Ona zavise i od modela medjunarodnih trgovinskih odnosa,od sistema medjunarodnih placanja.

4. Koji su oblici medj.kretanja kapitala?

a. medjunarodno kretanje zajmovnog kapitala,
b. b. portfolio investicije,
c. c. direktne investicije u inostranstvu.

5. Koje su karakteristike portfolio investicija?
Portfolio investicije predstavljaju ulaganja kapitala posredstvom raznih vrsta HOV.Tipican oblik portfolio investicija jeste emitovanje i plasman obveznica od strane drzavnih institucija, banaka, preduzeca,… putem koga se prikupljaju sredstva za odredjene potrebe.Vlasnici kapitala kupovinom obveznica sticu pravo da u odredjenom roku dobiju nazad ulozena sredstva, zajedno sa odgovarajucom kamatom.Takodje, vlasnici kapitala ne mogu uticati na nacin upotrebe ulozenih sredstava.Njima pripada unapred utvrdjen prinos u vidu kamate, bez obzira na uspesnost koriscenja prikupljenih sredstava(emitent obveznica odlucuje o upotrebi kapitala i snosi rizik, s tim sto je bez obzira na ostvarene rezultate duzan da u predvidjenom roku vrati pozajmljena sredstva zajedno sa pripadajucom kamatom).