Međunarodne finansijske institucije i njihov značaj u svetskoj privredi

UVOD
Period neposredno nakon Prvog svetskog rata je doveo do velikih šteta prouzrokovanih ratnim razaranjima kao i do svetske depresije i sloma međunarodne trgovine i međunarodnog pozajmljivanja.Svi ti problemi su i doveli do nastanka velike ekonomske krize koja je za posledicu imala nezaposlenost, opadanje proizvodnje i opštu monetarnu i finansijsku krizu razvijenih zamalja Zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.
Svi pregovori koji su se vodili posle Drugog svetskog rata imali su za cilj pronalaženje rešenja za prevazilaženje brojnih problema,tako da je formiran Međunarodni monetarni fond (MMF) sa ciljem da se stvori kompleksna struktura za ekonomsku kooperaciju koja će biti postavljena na takvim osnovama da se izbegne ponavljanje katastrofalne ekonomske politike koja je dovela do velike depresije ekonomije 30-tih godina.
Od međunarodnih finansijskih organizacija su srazmerno najznačajnije Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Međunarodno udruženje za razvoj. Ujedno će se dati osnovni podaci o Međunarodnom monetarnom fondu, koji spada u međunarodne finansijske organizacije, međutim, radi se o značajnoj instituciji sa aspekta ukupnih međunarodnih finansija.

1. NASTANAK MEĐUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA
Na porušenim temeljima posle Drugog svetskog rata javila se potreba za uspostavljanjem međunarodnog monetarnog sistema, radi ublažavanja potresa koje je nastalo dugogodišnjim ratovanjima u kojima je došlo do iscrpljenosti privreda što je svakako ostavilo traga i na međunarodnu saradnju i razvoj.Mnoge su zemlje bile spremne da se uključe u razvoj međunarodne monetarne saradnje čak i po cenu ograničenja sopstvene slobode u oblasti monetarne politike.Pojavila su se četiri plana za organizaciju međunarodne monetarne saradnje: britanski, američki, francuski i kanadski. Najviše rasprava je bilo o prva dva plana,koji su dobili imena po glavnim kreatorima: Kejnzov i Vajtov plan. Prva konferencija održana je 1944.godine u BrettonWoods SAD-u na kojoj su osnovane dve organizacije za međunarodnu i monetarnu saradnju.
 Međunarodni monetarni fond
 Međunarodna banka za obnovu i razvoj.
Pošlo se od stanovišta da zemlje samo zajedničkom akcijom mogu ublažiti potrese posleratne ekonomske krize a na osnovu iskustva posle Prvog svetskog rata.Zadatak fonda je u osnovi bio da ublaži posledice rata, koje su ostavile traga na funkcionisanje međunarodnog sistema, odnose među zemljama, i uspostavljanje bolje međunarodne monetarne i finansijske situacije između zemalja
1.1. Kejnzov plan (britanski plan)
Britanski pregovarač DŽ.M. Kejns predlagao je stvaranje svetske centralne banke (MMF) koja bi emitovala svetski novac (BANKOR) koji bi igrao ulogu svetske rezervne valute. Nacionalne valute bi svoje paritete izražavale u odnosu na tu valutu, a ona bi se emitovala na osnovu usaglašene politike u skladu sa potrebama tokova u svetskoj privredi.Kejns je ipak bio glavni inicijator i tvorac modela stvorenog u BrettonWoods – u, pa se zato za njegovo ime vezuju ne samo ideje kojima se pripisuje zasluga za uspehe postignute u tih dvadeset godina, nego i za stvaranje dve nove međunarodne finansijske institucije .
U svojoj knjizi Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca, objavljenoj 1936.god.koja predstavlja bibliju kenzijanizma, ističe: ”Ideje ekonomista i političkih filozofa i kada su u pravu i kada nisu, uticajnije su nego što se to obično misli.

Tri su veoma važna Kejnsova doprinosa:
1. ustanovljenje makroekonomije kao ekonomske discipline
2. kvantifikacija makroekonomskih, državnih bilansa
3. obnavljanje poverenja u kapitalistički tržišni sistem, naspram totalitarnih režima.
1.2. Vajtov plan (američki plan)
Vajtov plan je predviđao formiranje međunarodnog stabilizacionog fonda gde je bilo predviđeno formiranje međunarodne monetarne jedinice UNITAS, čija bi vrednost bila deset dolara u zlatu.Za promenu pariteta nacionalnih valuta koji je određen u odnosu na UNITAS, bila bi potrebna takođe saglasnost fonda.
Vajtov plan je bio bliži pravilima zlatnog standarda u kojem je akcenat bio na fiksiranju deviznih kurseva.U njemu je bila naglašena čvrsta veza između UNITAS-a, kao međunarodne monetarne jedinice, i zlata.Sistem koji su delegati, na kraju, prihvatili, bio je sličan Vajtovom planu.On je kasnije postao poznat kao Bretonvudski sistem i primenjivan je u periodu od 1944.do 1971. godine .
Iako su planovi i ciljevi MMF-a mnogo više od taksativno nabrojanih rešenja, moramo napomenuti da se njihova primena i dejstvo ne iscrpljuje u nekoliko glavnih tačaka kao i da je polje delovanja mnogo šire na međunarodnom i unutrašnjem planu.