Odlomak

UVOD

Svet u kome danas mi živimo potrešen je velikom ekonomskom krizom koja se ogleda u svim segmentima današnjeg društva. Svetska ekonomska kriza koja danas potresa sve zemlje i ekonomije tih zemalja znamo kako, gde i kada je nastala i zašto, ali ne znamo kad će se ona i sa kakvim posledicama završiti po naše društvo. Svet su i ranije potresale ekonomske krize, setimo se samo 1929. godine kada je kriza potresla Evropu, a zatim se preselila u SAD i izazvala krah berze u SAD – u.
Otkako postoje berze i složeni finansijski sistemi, javljale su se i finansijske krize. Nekada su one obuhvatale delove sveta, a nekada, kao na primer 1929-1930. godine, gotovo čitavu planetu.
Najopštije rečeno, finansijske krize predstavljaju kontinuirani proces opšteg pada tržišnih cena hartija od vrednosti na određenom tržištu. I shodno tome, najčešće su samo odraz privredne krize. Ipak, finansijske krize mogu prethoditi privrednim i biti njihov uzrok. Prethodno pomenuta privredna kriza 1929-1930. godine tipičan je primer krize nastale usled berzanskog kraha i pada tržišne cene gotovo svih hartija od vrednosti. Ovde se na završava problematika nastanka i razvitka krize jer se ona, poput pantljičare, sastoji od niza elemenata koji se jedan na drugi nadovezuju, čineći gotovo nemogućim utvrđivanje njenog početka i njenog kraj. U slučaju krize, pad cena na finansijskom tržištu uslovljen je, razume se, padom tražnje za hartijama od vrednosti.
Razlog ovome leži u činjenici da investitori ne mogu ili jednostavno ne žele da svoj novac ulože u određenu hartiju. Bilo da je problem u nepoverenju ili nepostojanju slobodnih finansijskih sredstava, epilog je isti – cene padaju. Kada se ovaj proces odvija na opštem nivou, razumljivo dolazi da panične spirale rasprodaje, u kojoj investitori žele da što pre izađu iz svojih pozicija kako bi sačuvali uloženo. Ovaj proces prenosi se dalje na privredu i kompanije čije se hartije kotiraju na berzama, pa tako one gube mogućnost daljeg finansiranja i prinuđene su na, u najmanju ruku, usporavanje rasta, ali češće na smanjenje obima proizvodnje.
A kako je, nažalost, uvek najlakše rešiti se radnika ili, u blažem slučaju, smanjiti im plate, ionako oskudna tražnja za proizvodima dodatno se smanjuje, dovodeći privredu do recesije – perioda osetno smanjenog obima proizvodnje i trgovine, uz značajno povećanje nezaposlenosti.
MMF je osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u (USA), na međunarodnoj monetarnoj konferenciji posvećenoj izgradnji finansijskih institucija koje će pomoći ekonomski oporavak i razvoj nakon velikih razaranja u II svetskom ratu. Istorija je pokazala da privredni razvoj ide uporedo sa razvojem međunarodnih ekonomskih odnosa, pa je bilo potrebno „kreirati“ sistem koji će podržavati razvoj međunarodnih ekonomskih tokova. MMF – u je pripala uloga regulisanja međunarodnih monetarnih odnosa, imajući u vidu česte poremećaje monetarnog sistema između dva svetska rata koji su negativno uticali na razvoj trgovine i ekonomski rast.
Na istoj konferenciji osnovana je i Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), okosnica Svetske banke, čiji je zadatak prvobitno bilo davanje dugoročnih zajmova za obnovu ratom razrušenih privreda, a danas smanjenje siromaštva u svetu.
Ciljevi MMF – a definisani pri osnivanju su: razvoj međunarodne monetarne saradnje, podrška stabilnim deviznim kursevima, pomoć uvođenju mltilateralizma u međunarodnu trgovinu i plaćanja i davanje kratkoročnih kredita za uravnoteženje platnog bilansa.
Svrha svih navedenih ciljeva je stvaranje povoljnog međunarodnog ekonomskog ambijenta za razvoj međunarodne trgovine, a time i ekonomski razvoj u celini. Danas su ciljevi MMF – a u nekoj meri modifikovani. Sistem fiksnih deviznih kurseva (za koje se zalagao MMF) je napušten još 1973. („slom bretonvudskog monetarnog sistema“), a multilateralizam je ubedljivo dominantan sistem trgovine i plaćanja. Okosnicu današnje aktivnosti MMF – a čini davanje kredita zemljama članicama i podrška međunarodnoj monetarnoj saradnji.
Tema mog završnog rada je „Međunarodni monetarni fond u savremenoj svetskoj ekonomskoj krizi“. Materijalnu osnovu za početak izrade rada obezbedilo je prikupljanje domaće i strane literature, pribavljanje informacija sa Interneta, kao i upotreba statističkih podataka i druge empirijske građe za istraživanje. Ovaj rad pored uvoda i zaključka, ima dva osnovne celine. Svaka celina ima po nekoliko poglavlja.

Prvi deo rada posvetila sam stvaranju, nastanku i zadacima Međunarodnog monetarnog fonda, njegovim ciljevima. Drugi deo rada posvećen je savremenim ekonomskim krizama i uticaj MMF- a na njih.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 52 stranica
  • Medjunarodna ekonomija Milorad Unkovic
  • Školska godina: Milorad Unkovic
  • Diplomski radovi, Skripte, Ekonomija
  • Srbija,  Beograd,  UNIVERZITET SINGIDUNUM - Departman za turizam i hotelijerstvo   Univerzitet Singidunum
  • ,

Više u Diplomski radovi

Više u Ekonomija

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese