Međunarodno privredno pravo

Pojam, predmet i naziv međunarodnog privatnog prava
Međunarodno privatno pravo je grana prava čije norme određuju:

• pravo koje će se primeniti
• nadležnost sudova i organa uprave
• uslove za priznanje i izvršenje inostranih odluka

Predmet MPP-a jeste rešavanje problema izbora merodavnog prava (sukob zakona)  koji proističe iz postojanja međunarodno obeleženih situacija.
Naziv, odnosno izraz „međunarodno privatno pravo“, tačnije „privatno međunarodno pravo“ pripisuje se američkom autoru Džozefu Storiju koji ga je prvi put upotrebio 1834. godine u svom delu „Komentari o sukobu zakona“.

Izvori MPP-a Srbije i njihova hijerarhija
Unutrašnji izvori:

• Ustav
• Zakoni (Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, iz 1982. god. – popularnije –  Zakon o međunarodnom privatnom pravu – ZMPP)
• Ostali zakoni ( zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa iz 1980. godine, zakon o stranim ulaganjima, zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju…)

Međunarodni izvori:

• Međunarodni ugovori (od najvećeg značaja su Haške konvencije, zatim imamo Konvencije zaključene pod okriljem Ujedinjenih nacija i Konvencije Saveta Evrope)
• Međunarodni običaji (ne predstavljaju formalne izvore MPP-a)
• Međunarodna jurisprudencija (ne predstavljaju formalne izvore MPP-a)

Ustav je pravni akt najviše pravne snage u jednoj državi i svi drugi izvori, uključujući i međunarodne ugovore moraju biti u skladu sa njim. Što se tiče međusobnog odnosa međunarodnih ugovora u istoj materiji, ne pravi se razlika između dvostranih i višestranih ugovora. Primarno je pravilo da u samom međunarodnom ugovoru može biti sadržana odredba o tome koji će se međunarodni ugovor primenjivati.