Mehanizmi zaštite ljudskih prava. Ombudsman

Uvodne napomene o ljudskim pravima

Ljudska prava, nikad kao danas nije se potencirala pričao njima, a ponovo narušavaju se svakodnevno. Čovek se oduvek borio za neka svoja prava, bilo da se radilo o boljim uslovima života ili protiv autoritativne vlasti, stoga mozemo reci da ljuska prava vuku korene još u našoj davnoj istoriji. Medju prvim dokumentim naročit značaj imali su Magna Carta iz 1215, Habeas Corpus Act iz 1789, Bill of Rights iz 1787 i Deklaracija o pravima čoveka i gradjanina iz 1789.
Savremena ljudska prava po prvi put su definisana u Univrezalnoj deklaraciji o ljudskim pravima 1948. pod okriljem Ujedinjenih nacija. Usvajanjem Deklaracije, otvoren je put da se nastojanja na zaštiti i unapredjivanju  tih prava vode na najširem planu, kako u
terirorijalnom smislu (sve države sveta) tako i suštinski (sva ljudska prava ). Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima sadrži odredbe o građanskim i političkim pavima,
kao i odredbe o ekonomskim i  socijalnim pravima, polazeći od teze da ljudsko biće može
svoja politička i građanska prava koristiti u punoj meri tek onda ako ima pristojan životni
standard, određeni stepen socijalne zaštite, kao i mogućnost da se školuje i kulturno
razvija. Konkretizacija ove deklaracije ostvarena je kroz niz medjunaronopravnih instrumenata UN od kojih su najznačajniji Medjunarodni pakt o gradjanskim i političkim pravima  sa fakultativnim protokolima i Medjunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Za razliku od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima međunarodnopravni instrumenti UN su legislativnog karatkera  i predstavljaju nalog vlastima državama  članicama, pre svega sudskim i upravnim da ih primenjuju.

Mehanizmi zaštite ljudskih prava

Konstantna težnja za zaštitom ljudskog dostojanstva svakog čoveka predstavlja suštinu pojma ljudskih prava. Ljudska ličnost se  postavlja u središte pažnje, a zaštita ljudskih prava se zasniva na zajedničkom opštem vrednosnom sistemu posvećenom nepovredivosti života. To predstavlja temelj za postavljanje posve novog sistema ljudskih prava koja će biti zaštićena normama i standardima koji su prihvaćeni na međunarodnom nivou.Mehanizmi zaštite uspostavljeni su kako na medjunarodnom i regionalnom niovu.

Sistem UN za zaštitu i unapredjenje ljudskih prava  čine pre svega tela osnovana Poveljom UN i  tzv. ugovorna tela, odnosno tela ustanovljena medjunarodnim konvencijama za zaštitu ljudskih prava kao i druga tela i agencije UN. Da bi se na države koje ne ispunjavaju svoje medjunarodno preuzete obaveze uticalo u okviru
sistema UN postoje različiti mehanizmi nadzora i to su : mehanizmi nadzora predvidjeni
medjunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, specijalne procedure  koje se primenjuju u skladu sa odlukama relevantnih UN nadzornih  tela i to Komisije za ljudska prava, Potkomisije za zaštitu ljudskih prava i Kancelarija viskog komesar za ljudska prava kao poseban nadzorni organ. Sa internacionalizacijom ljudskih prava i sa priznanjem činjenice da zaštita i promocija ljudskih prava nije isključivo u nacionalnom domenu, legitimini interes  medjunarodne zajednice je da svaka država članica obezbedi poštovanje ljudskih prava u skladu sa medjunarodno priznatim standardima.

Na regionalnom planu u okviru Evropskog saveta usvojena je Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda , čiji nadzorni mehanizmi  su značajno evoluirali, da bi došlo do postojeceg Evropskog suda za ljudska prava.

Medjutim ove mehanizme zaštite ne treba shvatiti kao zamjenu za nacionalne mehanizme i mjere koje se preduzimaju u cilju primene standarda ljudskih prava jer je osnovna obaveza i odgovornost svake države  članice odredjene konvencije da  omogući ostvarivanje ljudskih prava svih ljudi koji su pod njenom  jurisdikcijom. Zaštitia ljudskih prava počiva na pluralizmu oblika i metoda zaštite, što zavisi od prirode i svojstva odredjene slobode i prava.
Gledano kroz pravni sistem Srbije, kao primarni i najznacajnij vid zaštite ljudskih prava je sudska zaštita, poseban vid je ustavnosudska zaštitai na kraju sistem zaštite se upotpunjuje i institucijom zaštitnika gradjana, pokrajinskog i lokalnih ombudsmana.