Menadžment i marketing miks usluga

UVOD
Uslov opstanka i neprekidnog razvoja čovekovog znanja i iskustva predstavljaju intezivne promene. One utiču na rast nauke i tehnologije zarad potrebe za stabilnim usavršavanjem menadžmenta.
Za 20. vek vezuju se najznačajnije promene sa kojima započinje proces odvajanja upravljanja od vlasništva. To se odnosi pre svega na velike sisteme koji zahtevaju uvođenje koncepta profesionalno-menadžerskog upravljanja.
Menadžersko upravljanje znači uvođenje profesionalno-orijentisanog, ali stručno veoma osposobljenog izvršioca, koji koristeći savladana znanja u kombinaciji sa prethodnim iskustvom, verovatnoćom i sigurnošću, obezbeđuje realizaciju postavljenih zadataka sa očekivanim ili većim efektom.
Razvojem menadžmenta kao nauke čitalac se upoznaje sa najpoznatijim teoretičarima menadžmenta, školom funkcionalnog tumačenja menadžmenta, menadžmentom na bazi uloga, kvantitativnom školom menadžmenta, bihejviorizmom, kao i sa savremenom naukom o menadžmentu.
Menadžment kao fenomen dosta izučava poslednjih pola veka. Menadžeri su postali izuzetno traženo i dobro plaćeno zanimanje. Teorija i praksa menadžmenta potvrđuju da će i ovaj vek biti obeležen i značajnim uticajem menadžmenta na živote ljudi i civilizacije u celini.

 
RAZVOJ MENADŽMENTA I MARKETINGA KAO NAUKE
Jedno od pitanja koje se nameće i danas je: da li je menadžment umetnost, veština ili nauka? Menadžment je i umetnost i veština i nauka! UMETNOST – zato što zahteva kreativnost, prosuđivanje, predviđanje, iskustvo, intuiciju, imaginaciju, inovacije, individualizam. Svaki menadžer ima sopstveni stil upravljanja i to ga čini originalnim. Umetnošću se smatra i zato što se teško uči. Menadžment je NAUKA iz razloga što su postulati menadžmenta eksperimentalno dokazani, postoji obiman fond znanja i na raspolaganju su matematički i drugi modeli, koji omogućavaju menadžerima lakše sagledavanje i rešavanje problema.
Vremenom menadžment je postao istaknuti svetski pokret, na čiji razvoj su veoma uticala tri faktora:

1.    Starost menađžmenta, koja se izjednačava sa starošću društva,
2.    Ideja da se menadžment može i mora izučavati kao poseban društveni proces, i
3.    Pokretanje pojedinaca da se bave menadžmentom svako na svoj način i sa svojim pogledima.

Menadžment se kao fenomen razvijao kroz vekove, a i danas se intenzivno razvija. Uspešni menadžeri su gradili Kineski zid, Egipatske piramide, naše srednje-vekovne manastrire i tvrđave, razvili masovnu proizvodnju, osvojili proizvodnju novih proizvoda i tehnologija.
Veliki doprinos razvoju naučnog menadžmenta dali su Frederick Winslow Taylor i Frenk i Lilian Gilbret, a posebno Henry Ford.