природним, техничким, и друштвеним наукама. Ипак, могу се издвојити неке методе које
су најчешће или су најзначајније у безбедности саобраћаја. То су:



метод мерења,



статистички метод,



метод анкете,



метод посматрања.



метод експеримената,



метод упоређивања



Case Study метода



експертска метода и



остале методе

Метод (грчки



или латински метходус - пут и начин истраживања) је

поступак којим се постиже унапред постављен циљ.

Метод

је смишљено и планско

поступање ради постизања неког циља.

Научни метод

може се дефинисати као

свеукупност  научних  и  техничких  поступака  којима  се  стичу  или  систематизују  нова
знања  о  неком  предмету  истраживања.  У  ужем  смислу  то  је  мисаони  или  практични
поступак  који  омогућава  да  се  дође  до  знања  о  предмету  истраживања.  Могу  се
разликовати:



опште и



посебне методе.

Опште научне методе истоветне су у свим наукама. Нпр: анализа, синтеза,

апстракција, генерализација,индукција, дедукција...

Најчешћи посебни методи у безбедности саобраћаја су: статистички метод, метод

експеримента, метод посматрања, метод анкета и интервјуа, метод поређења и метод
аналогије.

Семинарски рад

Кажић Стефан, 138/14

__________________________________________________________________________________

Примена појединих метода у безбедности саобраћаја

3.1 Метода мерења

Мерењима се упоређује непозната и позната једнородна величина. Примера ради,

мерење  дужине  се  врши  тако  што  се  непозната  дужина  пореди  са  познатом  дужином  –
еталоном  (метар,  пантљика,  лењир).  У  недостатку  општеприхваћене  величине  (еталона,
стандарда)  користе  се  релативна  поређења  непознатих  величина.  На  пример,  не  знамо
дужину деонице пута, али се поређењем утврђује да ли је мања од дужине друге деонице.

У безбедности саобраћаја, примењује се метод мерења. Мере се различите

величине. Као једноставна мерења у безбедности саобраћаја можемо навести: мерења која
се своде на бројања (број незгода, саобраћајни проток, број настрадалих у незгодама итд.)
или права мерења (количина појединих отрова у издувним гасовима или ваздуху, брзине
кретања возила, ширине пута, радијуси кривина итд.).

Међутим, посебну пажњу заслужује мерење нивоа безбедности саобраћаја. Данас

се користе различити методи мерења безбедности саобраћаја, али нема општеприхваћеног
метода  мерења.  При  томе  се  користе  директни  и  индиректни,  апсолутни  и  релативни
показатељи безбедности саобраћаја. Показатељи се коригују и пондеришу у зависности од
конкретних  услова  и  циљева  истраживања  итд.  Због  недостатка  општеприхваћених
еталона  –  мера  често  се  мерење  врши  тако  што  се  упоређују  непознате  величине  са
реперним  величинама.  Избор  реперне  вредности  је  једно  од  осетљивих  питања  које  се
мора решити пре или у току истраживања.

3.2 Статистичке методе и статистика саобраћајних незгода

Статистика и статистичке методе се најчешће користе у истраживању ових појава.

Саобраћајне незгоде су погодне за статистичко исказивање јер се састоје од великог броја
јединица које се могу нумерички приказати. Саобраћајна статистика нам омогућава да се
упознамо  са  обележјима  елемената  статистичке  масе,  да  та  обележја  елемената
групишемо, међусобно расчланимо и  упоредимо према сличностима и разликама. Добро
структуиран  систем  података  је  најзначајнији  извор  информације  за  доношење  одлука,
што не искључује остале изворе информација.

Објективне могућности статистике и статистичких метода су такве да могу

користити  у  изучавању  феноменологије  саобраћајних  незгода  (појавни  облици,  врсте,
структура,  динамика...),  међутим,  за  изучавање  етиологије  саобраћајних  незгода  њене
могућности  су  скромне.  Статистика  не  указује  на  стварне  узроке  незгода,  а  није  ни  у
довољној  мери  поуздана.  Због  недостатка  у  начину  прикупљања,  коришћења,
неуједначености  регистровања,  на  основу  статистичких  података  често  се  изводе