Metodika razvoja govora

Faktori govornog razvoja
Razvoj  govora podr azumeva međusobnu usklađenost fonetsko-fonološkog aspekta,leksičkog, semantičkog, sintaksičkog. To je veoma složen proces.
Deca se ĉitav ţivot uĉe govoru. Plač je prvi glas koji dete proizvodi pri rođenju(novorođenče). On je individualan i karakterističan za svako novorođenče i on odražava njegovo fiziološko stanje. Tokom prvih meseci života javljaju se prvi glasovi i to vokali, ali to nisu reči, niti spadaju u govor. Nakon vokalizacije javlja se faza brbljanja koja nije posledica imitacije. Prvi glasovi nemaju socijalnu funkciju, i gluve bebe proizvode glasove. Da bi dete steklo fonetsku, fonološku sposobnost, mora da uočava razliku među fonemama,vokalnost, konsonantnost (uradio-gradio), praskavost, strujnost (voditi-voziti), postojanje foneme i Ǿ foneme (brat-Ǿrat), zvučnost, bezvučnost (pas-bas) i sl.
Postepeno, dete uočava prozodijske (akcenatske) i dikcijske elemente glasova. Da bi ovladalo pravilnim izgovorom,treba da zna kako se pojedini glasovi artikulišu (obrazuju). Proces razvoja artikulacije traje od rođenja do 8. god. Usvajanje govora teče učenjem i podražavanjem onih glasova koje deca čuju od odraslih. Kad počnu da razlikuju ljudski glas od drugih draži, možemo reći da počinju da uče jezik sredine. Na početku usvajanja govora mogu se javiti artikulaciona odstupanja (greške) koje se ispoljavaju na nekoliko načina:

1.  omisija – izostavljanje glasa (drvo-dvo);
2.  supstitucija- zamena jednog standardnog glasa drugim koje je dete savladalo (drvo-dlvo);
3. distorzija- oštećenje glasa-glas još nije ĉist ili nije onaj koji očekujemo;
4. adicija- dodavanje glasa tamo gde mu nije mesto u reči s ciljem da se razbije konsonantski skup koji je težak    za izgovor (metlica- metelica);
5. metateza- premeštanje glasova ili grupe glasova u reči (crkva- cvrka, telezivor-tevelizor, katkus, jorgut)

Da bi se govor razvio kao socijalna funkcija, neophodna je stalna stimulacija govornih centara u mozgu jer se govor uči na osnovu imitacije, šlušanja i oponašanja. Za pravilan govor neophodan je anatomski i funkcionalno ispravan govorni aparat, nervni sistem i čula, kao i psihološko- sredinski činioci i ukupan broj i kvalitet govornih podsticaja koje dete iz te sredine dobija. Ukoliko se više pažnje poklanja govornom razvoju, on je brži.
U osnovi razvoja govornog jezika su dve sposobnosti:

1. Sposobnost da se govor spontano proizvodi (ekspresivni govor).
2. Sposobnost da se razume govor drugih ljudi (receptivni govor).

KASNO PROGOVARANJE – NEODLOŽNO POTRAŽITI POMOĆ LOGOPEDA Razlozi da se neodložno potraži stručna pomoć logopeda: Ukoliko dete ne razume jednostavne govorne naloge do 18.meseca (npr. ne reaguje na: „Pokaži nos!”, ili, „Daj mi auto!”) Ako ne ostvaruje zajedničku pažnju u trajanju od nekoliko sekundi Ukoliko ne progovori do druge godine i u rečniku još uvek ima svega nekoliko reči Ako govorni iskaz deteta oko 30. meseca ne sadrži prostu rečenicu: ( npr. „Daj lutku!”) Ako je govor oko treće godine potpuno nerazumljiv.