Metodologija pedagoških istraživanja

1.Metodologija naučnog istraživanja
Do pedagoških naučnih zakona dolazi sa saznavanjem objektivnih zakona vaspitanja,saznavanjem relativno stabilnih uzročno-posledičnih odnosa između vaspitnih pojava.Većina tih zakona tiče se kauzalnih odnosa između preduzetih vaspitnih postupaka i njima izazvanih vaspitnih efekata.Kauzalni odnosi mogu biti funkcionalnog i stohastičkog karaktera.Pojave su povezane funkcionalno onda kad jedna od njih uvek,bez izuzetka,izaziva onu drugu,kad svakoj vrednosti jedne pojave odgovara tačno određena vrednost druge pojave.Stohastična povezanost je labavija;to je povezanost s izuzecima.Onaj deo pedagogije koji se tiče metoda proučavanja pedagoških pojava,tj.proverenih načina otkrivanja zakonitosti u oblasti vaspitanja,naziva se pedagoškom metodologijom.Najsažetije rečeno ,pedagoška metodologija obuhvata problematiku metoda pedagoškog naučnoistraživačkog rada,uključujući i problematiku posebnih tehnika i instrumenata na koje se metode prikupljanja podataka o proučavanim pedagoškim pojavama oslanjaju.

2. Kvalititativni i kvantitativni pristup
Proučavanju svake pojave može se pristupiti kako sa stanovišta njenog kvaliteta,tako i sa stanovišta njenog kvantiteta.Najčešće je najpoželjnije da se proučavanoj pedagoškoj pojavi pristupa s oba navedena stanovišta.Neke pedagoške pojave veoma je teško,pa i gotovo nemoguće,kvantifikovati,kvantitativno izraziti.Takve su pojave npr.one koje se tiču zavisnosti ciljeva i zadataka vaspitanja od karaktera društveno-ekonomskih odnosa ili međusobnog razgraničavanja pojmova „vaspitanje“ i „obrazovanje“.Najsvesnija i najstručnija kvantitativna obrada podataka o proučavanoj pedagoškoj pojavi ne može bez prateće kvalitativne analize obezbediti pouzdana naučna pedagoška saznanja.

3. Poželjna lična I stručna svojstva istraživača

Uspešnost istraživačkog rada na području pedagogije uslovljena je umnogome određenim svojstvima onih koji se time bave.ENTUZIJAZAM-prednost istraživačkoj delatnosti,uživanje u njoj,svakako je jedan od osnovnih pretpostavki uspešnosti svakog,pa i pedagoškog,naučnoistraživačkog rada.Nije moguće ni zamisliti uspešnog istraživača bez privrženosti poslu kojim se bavi.PERSISTENCIJA-ovo svojstvo,svojstvo istrajnosti,upornosti obuhvaćeno je već svojstvom entuzijazma,jer su entuzijajisti po pravilu i vrlo istrajni u onome čime se,s velikim oduševljenjem bave.MARLJIVOST-takvom delatnošću mogu uspešno da se bave samo oni koje,uz mnoga druga svojstva,odlikuje i svojstvo marljivosti. POŠTENJE-istraživač kome istina predstavlja neprikosnovenu svetinju bez kolebanja će konstatovati da mu se predviđanje nije obistinulo i tu konstataciju će učiniti dostupnom odgovarajućoj javnosti. HRABROST-je neophodna,da bi priznao i sebi i drugima da je pogrešio i da mora korigovati svoj istraživački postupak,da bi se suprostavio tradicijma i uglednim i uticajnim pojedincima. KOMUNIKATIVNOST-istraživači obično komuniciraju s mnogim ispitanicima,bez čije pomoći ne bi mogao da ostvari svoje istraživačke planove.Da bi komuniciranje bilo uspešno istraživači moraju biti umešni u ophođenju sa ljudima.ŠIROKA PEDAGOŠKA OBRAZOVANOST-bez svestrane pedagoške kulture ne može se uspešno proučavati nijedan pedagoški problem.TEMELJNO POZNAVANJE OBLASTI KOJA SE ISTRAŽUJE-istraživač koji želi da naučno prouči određenu pedagošku pojavu mora veoma temeljno poznavati oblast u koju ona spada.METODOLOŠKA OSPOSOBLJENOST-obuhvata odgovarajuća znanja i umenja njihovog primenjivanja.SMISAO ZA NAUČNOISTRAŽIVAČKI RAD-istraživač mnogo toga može da nauči,ali veliku ulogu igra i talenat koji mora istraživač imati.