       U literaturi, zavisno od autora, mogu se pročitati razne definicije mobinga. U osnovi
mobing   je   negativni   uticaj   na   psihu   zaposlenog   sa   postojanjem   namjere   da   se   to   uradi.
Porijeklo same riječi je englesko. Dakle, „mobbing“   je kovanica od glagola „to mob“   sto
znači   prostački   napasti,     nasrnuti.    Termin

„mobbing“

najčešće se koristi u Švedskoj,

Nemačkoj i Italiji dok u zemljama Engleskog govornog područija nailazimo na termin

„bulling“

, a u SAD najčešće termin

„work abuse“

. Puno je termina kojima se pokušava

prevesti „mobbing“, psihološko zlostavljanje, psihološko maltretiranje, psihološki terorizam,
moralno maltretiranje, moralno zlostavljanje.

Sistemsko naučno istraživanje mobinga, odnosno zlostavljanja na radnom mestu, počelo je
krajem prošlog veka (1980-ih) i dovodi se u vezu sa Hajncom Lajmanom (1932.-1999.),
nemačkim psihologom koji je živeo u Švedskoj i prvi osnovao kliniku za pomoć žrtvama
mobinga.

      Mobing je patološka komunikacija na radnom mestu,  koju sistematski upućuje jedna ili
više   osoba   uglavnom   ka   jednoj   osobi   tokom   mobinga   izloženoj   psihičkom   zlostavljanju.
Aktivnosti mobinga su učestale i odigravaju se tokom dužeg vremenskog perioda najmanje
šest   meseci.   Zbog   velike   učestanosti   i   dugotrajnosti   neprijateljskog   ponašanja   ovo
maltretiranje rezultuje velikom mentalnom, psihosomatskom i socijalnom patnjom.

     Mobing je  novodefinisani,   oblik zlostavljanja    na radnom mestu, ali ipak on jako dugo
postoji.  Mobing nije nova pojava u društvu, ipak trebalo je dosta vremena da neko počne
ozbiljno   da   se   bavi   ovom   pojavom.  U  suštini  mobing  podrazumeva   stalno   napadanje,
ponižavanje,     zlostavljanje   i   izolaciju,     sve   do   tačke   kada   osoba   izložena   mobingu
jednostavno više ne može da funkcioniše na radnom mestu,  a sve sa krajnim ciljem da se ona
potpuno   eliminiše,     ili   da   se   jednostavno   proglasi   paranoičnom   ili   ludom.   Radi   se   o
zlostavljanju koje uglavnom nije seksualno i rasno motivisano. Psihijatri,  ali i mnogi drugi
lekari,   kažu da se sa takvim problemom već dugo susreću,   ali da je on tek skoro dobio i
svoju dijagnozu. Kakve je razmere u svetu poprimio mobing govore mnogi zakonski akti
doneseni u mnogim državama,  pretežno razvijenim,  koji predviđaju sankcije u slučajevima
mobinga.

      Žrtva mobinga može postati svako,  bez obzira na pol,  godine života,  socijalni status,
spoljašnji izgled,  stepen obrazovanja ili profesionalnu poziciju. Šta više,  što je posao bolje
pozicioniran to je mobing suptilniji. I ako istraživanja i iskustva pokazuju da su mobingom
podjednako ugroženi i muškarci i žene,  pri čemu po pravilu muškarci zlostavljaju muškarce,
a žene gotovo isključivo žene, stručnjaci smatraju da su žene za nijansu rizičnija grupa.

Anon. (2011,12 07).

Šta je mobing?

     Kao što je već rečeno mobing je široko rasprostranjena pojava čije se posledice reflektuju
na socijalno okruženje, radnu sredinu i na pojedinca, pa se problem posmatra sa psiholoskog,
medicinskog,   sociološkog   i   pravnog   aspekta,   a   sa   ciljem   da   se   upozori   na   značajnost
problema i njegovog blagovremenog prepoznavanja. Mobing se može sprečiti permanentom
primarnom   prevencijom,   informisanjem   i   edukacijom.   Konkrentnim   merama   kao   što   su
npr:lični treninzi komunikacijskih veština,  zaštitno zakonodavstvo, organizacijska politika,
praksa koja primenjuje Pravilnike o radu koji ne tolerišu zlostavljanje.

1. KARAKTERISTIKE MOBINGA

1.1.

Vrste mobinga

Mobing se deli na horizontalni i vertikalni (uspravni). Prema istraživanjima 55% je

vertikalni, 45% horizontalni mobing.

Uspravni mobing ili vertikalni mobing

podrazumeva da nadređeni (mober)

zlostavlja jednog podređenog radnika, ili jednog po jednog radnika, dok ne uništi celu grupu
(bosing). Mnogo ređe jedna grupa radnika zlostavlja nadređenog. Podvrsta vertikalnog je

strateški mobing

koji se vezuje za politiku vlasnika firme ili upravljačke strukture o potrebi

smanjenja broja zaposlenih, koji se najčešće javno ne ističe a sprovodi se organizovanim
mobing aktivnostima u cilju da zaposleni sam napusti firmu ne tražeći za sebe otpremninu ili
bilo koju drugu pogodnost.

Druga vrsta je

horizontalni mobing

, između radnika koji imaju isti položaj na

hijerarhijskoj lestvici. Mobing se javlja kao tzv. s

indrom praznog stola

, kada se žrtvi,

naviknutoj da radi, ne daju radni zadaci ili joj se oduzimaju sredstva za rad (telefon,
kompjuter, mobilni), ili joj se daju zadaci neprilagođeni njenoj profesionalnoj kvalifikaciji.
Zadaci su prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema. Svi ovi
postupci imaju za cilj da se žrtva mobinga natera da pogreši.

Napadi, koji se dešavaju u okvirima samog mobinga, mogu se podeliti u pet

kategorija u zavisnosti od efekta koji imaju na žrtvu. Kategorije napada su : napad na