Odlomak

UVOD

Kada se govori o organizaciji i zaposlenima, problem koji u poslednje vreme postaje sve aktuelniji jeste nasilje na radnom mjestu. Ovaj problem zaslužuje posebnu pažnju, s obzirom da nasilje onda postaje deo organizacione kulture i utiče na uspešnost poslovanja organizacije.
Većina zaposlenih gotovo pola dana provodi na radnom mestu, stoga se nemože osporiti važnost međuljudskih odnosa tokom obavljana radnih zadataka. Šta kada su međuljudski odnosi narušeni, kad nadređeni, umjesto da se brinu o izvršenju radnih zadataka, svakodnevno, sistematski i namjerno pojedincima narušavaju i uništavaju ljudsko dostojanstvo?Može li se govoriti o zlostavljanu na poslu( mobbingu) ili je riječ o nečem drugom?
Ovaj rad ima za cilj da opiše” novi” socijalni fenomen starih korijena-moralno maltretiranje na radnom mjestu ili “mobbing”.

Ključne riječi : Mobbing,nasilje,zlostavljanje,uznemiravanje,moberi,žrtve

Izraz mobing vodi korene iz engleskog jezika od reči mob što označava ološ , rulju , svetinu , tj. od glagola ,,to mob,, što u doslovnom prevodu znači nasrnuti u masi. Naš jezik nema jedinstvenu ili jednostavnu reč za taj izraz , pa je i u našem jeziku ovaj termin prihvaćen kao mobing.Mobing možda jeste za nas od skoro novi izraz ali , se on odavno manifestovao u svim pojavnim oblicima. Reč mobing predstavlja jedinstven izraz za unižavanje, maltretiranje , stres, strah kao i jos dugi niz negativnih pojava na radnom mjestu upućenih zaposlenom, bilo od strane poslodavca , bilo od grupe zaposlenih, Kako bi smo se na pravi način mogli baviti ovom temom neophodan nam je kratak osvrt na tretman prema radniku kroz istorijske tokove. Kratak istorijski osvrt mobing nije nova tvorevina , zavaraćemo se ako kazemo da jeste , njegovi koreni sežu u daleku prošlost još od perioda robovlasništva i perioda dužničkog ropstva. Kroz ceo period Rima I rimske države niži slojevi društva su predstavljali radnu snagu I bili su osnov političke I ekonomske moći.Tretirani su ne kao subjekt , već kao object (lice koje nema ni pravnu ni poslovnu sposobnost) , odnosno stvar koja se lako mogla prodati , predati drugom na poslugu , zameniti , lice koje je bilo izlagano na bazarima , žigosano , lice kome gospodar ne priznaje brak . Potpuno obespravljeno lice čiji se telesni i duševni integritet nije poštovao je predstavljalo radnika i bilo je zaduženo za grube i teške poslove , često telesno kažnjavano koga je gospodar u krajnjoj liniji mogao i ubiti.Slabljenjem dominacije Rima poboljšaovao se I položaj robova pa se menjao položaj radnih mesta a kriza robovlasničkih odnosa uslovila je i potpuno njihovo oslobađanje. Srednji vek karakteriše opet odnos koji je zasnovan na statusu , takozvani esnafski odnos , ali su sami radni odnos opet bili diskriminatornog karaktera , takav položaj i odnos prema uposlenom licu je bio sve do XVIII veka. Napretkom civilizacije napreduje težnja čovjeka za zaštiom ljudskih prava i poboljšanjem položaja na radnom mestu. Robovlasništo jeste ukinuto , ali se zadržavalo u nekim oblicima i bilo prisutno u nekim zemljama , položaj radnika i dalje je bio na veoma nezavidnom nivou jer se niko nije mogao snaci u novom kapitalističkom sistemu , a deca i žene su podjednako ,,odmjeravali snage’’ na radnom mjestu ali za manju novčanu nadoknadu nego što bi za isti posao bio plaćen muskarac , a uslovi na radu su bili veoma nehumani. Zaposleni bi bili maksimalno eksploatisani i nisu uživali zdravstvenu zaštitu.Kao vid odgovora na tadašnje uslove i tretman radnika , javile su se borbe radničke klase (perod socijalizma) a I počeli su da se usvajau zakoni kojim se poštuje radno vrijeme ,propisi o zapošljavanju dece , zatim propisi koji su se odnosili na radno vreme žena I trudnica.

1
1. Mobing

Prema navodima iz strane literature s modernizacijom društva, globalizacijom i prelaska na kapitalistički način poslovanja, možemo očekivati sve veći broj klijenata koji će se obraćati po stručno psihološkoj pomoći zbog smetnji nastalih pojačanjem zahteva na radnika, loših međuljudskih odnosa i zlostavljanja na radnom mestu.
Termin „mobbing“ najčešće se koristi u Švedskoj, Nemačkoj i Italiji dok u zemljama Engleskog govornog područija nailazimo na termin „bulling“, a u SAD najčešće termin „work abuse“. Puno je termina kojima se pokušava prevesti „mobbing“, psihološko zlostavljanje, psihološko maltretiranje, psihološki terorizam, moralno maltretiranje, moralno zlostavljanje. Reč „mobbing“ dolazi od engleskog glagola „to mob“ što u prevodu znači, bučno navaliti, nasrnuti. Prvi naučnik koji je počeo istraživanje ovog fenomena bio je Nemački psiholog Heinz Leyman. On je zaslužan jer je prvi upotrebio naziv „mobbing“ za određena ponašanja na radnom mestu, odredio njegove karakteristike, posledice na zdravlje, a osnovao je i kliniku za pomoć žrtvama mobinga. Reč „mobbing“ Leyman je „pozajmio“ od Konarda Lorenza. Naime Lorenz je tom rečju nazvao ponašanje nekih vrsta životinja, koje udružujući se protiv jednog svog člana, napadaju ga i isteriju iz zajednice, dovodeći ga nekada i do smrti.
Slično ponašanje ljudi u radnoj sredini Leaman je nazvao mobingom. Naučno proučavanje „mobinga“počelo je pre deset godina. Stoga su nastala mnoga istraživanja tog fenomena, sa željom da se što bolje prepozna i odredi njegovo značenje, kako bi se moglo raditi na poboljšanju kvaliteta međuljudskih odnosa i na prevenciji mobinga.
S druge strane velika konkurencija na tržištu, globalizacija, organizacijske promene, privatizacija, restruktuiranje, informatizacija, ekonomska kriza, nesigurnost radnih mesta, nefleksibilnost radnika, doveli su do povećanje učestalosti mobinga. Zlostavljanje na radnom mestu postalo je uočljivo više nego ikada.
Poslodavci su prisiljeni da analiziraju svaki problem, koji ima negativne posledice na produktivnost i na troškove proizvodnje. Istraživanja su pokazala da je jedan od glavnih uslova u povećanju troškova i mobingu.
Mobing je teoretski i praktično emocionalni teror grupe nad jedinkom.
Ovakav vid nasilja najčešće se sreće u profesionalnom okruženju i svakoj drugoj situaciji u kojoj postoji osećaj pripadnosti grupi. U situaciji kada je osoba žrtva mobinga ona tada gubi svaki javni integritet i ličnu stabilnost i postaje objekat “silovanja gomile“, koja potom “silovanja“ obavlja i nerazmišljajući o poreklu jasnog osećajućeg animoziteta prema svojoj žrtvi, izražavajući svoju animozitetnu i pokretljivu aktivnost prema svakom obliku socijalnog ispoljavanja svoje žrtve. Da bi postojao mobing mora biti grupe i osećaj pripadnosti grupi. Mobing se retko dešava u brojno malim socijalnim grupacijama, a čine ga pripadnici svih većih grupa bez obzira na obrazovni, profesionalno-stručnim ili bilo koji profil.
Mobing započinjejedan pripadnik grupe, po pravilu onaj koji ima najviše predhodno potvrđenog integriteta u okviru zamišljene ili potrebne grupe, koja postoji ili je u formiranju, koja će mu garantovati zavodljivost početne ideje, a u situaciji u kojoj se taj pripadnik grupe oseća iz nekog svog ličnog razloga ugrožen od strane svoje buduće žrtve.
Prema Leymanu, „mobing“je psihološki teror u poslovnom životu, odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bezpomoćan i bez mogućnosti da se brani.
Napadi na žrtvu mobinga se odvijaju s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem periodu (najmanje 6 meseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja, to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje.

1.1 Termin mobing potiče od:
________________________________________
– Glagola TO MOB – nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekog,
– Imenice MOB – koja znači rulja, gomila, puk svetina i
– Izraza MOBBISH – prostački, grub, vulgaran.

 

 

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 13 stranica
  • Upravljanje ljudskim resursima u uslgama Dr.Jelene Lukić
  • Školska godina: Dr.Jelene Lukić
  • Seminarski radovi, Skripte, Menadžment
  • Srbija,  Beograd,  UNIVERZITET U BEOGRADU - Fakultet Političkih nauka   VISOKA ŠKOLA MODERNOG BIZNISA BEOGRAD

Više u Menadžment

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese