Mobing

UVOD

Sigurno smo svi čuli za termine šikaniranje na poslu, uznemiravanje naposlu, zlostavljanje na poslu, bezrazložna socijalna izolacija i psihološki teror kojem je neko izložen na poslu. Sindikalcima su ovi pojmovi dobro poznati i odnose se namaltretiranje ljudi na poslu,odnosno mobing. Mobing je dosta širok pojam kojiobuhvata kompleks maltretirajućihaktivnosti koje se sprovode nad zaposlenima naradnom mestu, a koje se obično završavaju sa nekom vrstom posledica za pojedinca. Posledice u zavisnosti od pojedinca i ispoljenog ponašanja mogu variratiod blažih do potpuno razarajućihposledica po pojedinca. Ovo se dalje može negativno odraziti na njegovo uže okruženje i porodicu, dok istovremeno direktne posledice trpe organizacija i društvo u celini. Mobing predstavlja vid poremećaja u međuljudskim odnosima na radu, koji sereflektuje i ima veliki uticaj na pojedinca iligrupu u nekoj radnoj organizaciji.Istorija ljudskih zajednica puna je pojava ponižavanja, maltretiranja, terorisanja I zlostavljanja. Mobing, po svojoj suštini takođe pripada ovim pojavama, ali je specifičan po tome što se isključivo vezuje za radnu sredinu. Uzajamno poštovanje  tuđeg dostojanstva na svim nivoima unutar radnog okruženja jeste veoma značajno za uspeh organizacija. Dakle možemo reći da se o mobingu govori zato što ugrožava ugled, čast i ljudsko dostojanstvo, što su temelji ĉovekove ličnosti ili osnovne ljudske vrednosti.

1. Pojam i definisanje mobinga

Usled složenih društvenih procesa koji su uslovljeni procesomglobalizacije došloje i do značajnih promena u sferi rada i radnih odnosa. Povećanje konkurentnosti, zatim organizacione promene, recesije, kretanja na tržištu rada i nesigurnosti radnih mesta, reflektuju se i na pogoršanje uslova rada kao i sve izraženijepsihosocijalnoopterećivanje zaposlenih. Novi zahtevi na radnom mestu ne predstavljaju sami posebi negativnu pojavu, jer obavljanje kompleksnih zadataka doprinosi jačanju individualnih vrednosti. Kako će se promene odraziti na pojedinca ne zavisi samo od individualnih doživljajaosobe i mentalne strukture ličnosti.

Možemo slobodno rećida organizaciona struktura i uslovi rada kao i socijalni odnosi sa kolegama I pretpostavljenima, igraju odlučujuću ulogu u procesu prilagođavanja povećanim zahtevima i pritiscima na radnom mestu. U velikombroju preduzeća, organizacionepromene ne prate odgovarajući programi i mere priprema i pomoći u prilagođavanju novim zahtevima. Zaposleni su najčešće prinuđeni da sami pronađu načine rešavanjainterpersonalnih problema koji ponekad nastaju u strahu od gubitka posla.Pogoršanje opšte klime i međuljudskih odnosa doprinosi porastu nesigurnosti, nastojanju da se za neuspeh okrive drugi, širenju intriga i stvaranju konflikata, koji vremenom mogu prerasti u mobing na radnom mestu.

Izraz mobing potiče iz engleskog jezika, u kome reč mob znači ološ, svetina, rulja, odnosno reči mobbish, što znači prostački, grub, vulgaran. Od ovog je izvedena reč mobbing koja znači “prisilno, vulgarno, manirom ološa, nekoga psihički dokrajčiti, društveno potpuno degradirati, uništiti ga i isključiti iz društvenog života. U našem jeziku nema adekvatnog termina za ovaj široki opseg značenja i zato se koristi neprevedena reč mobing ili termini moralno zlostavljanje, psihološko maltretiranje, psihoteror, psihološki teror ili zlostavljanje na radu ili u vezi sa radom (što je terminologija predloga Zakona protiv mobinga).