Monetarna ekonomija

BANKARSTVO

1. Ko stvara novčanu masu?

• Centralna banka I poslovne banke preko svojih kanala

2. Da li porast cena utiče na porast novčane mase?

• Da (I na stvaranje inflacije)

3. Da li je centralna banka jedna od učesnica u platnom prometu?

• Da, I nosilac je platnog prometa, kao I poslovne banke I poštanske štedionice (učesnicu su sva pravna I fizička lica, ali nisu nosioci)

4. Načela bankarskog poslovanja

• Likvidnost
• Poslovnost
• Sigurnost
• Rentabilnost

5. Da li prevelika količina novca utiče na pojavu inflacije?

• Da, kao posledica bržeg rasta novčane mase od nacionalnog dohotka (možemo analizirati gde se javlja veća novčana masa: lična ili opšta potrošnja, investicije…)

6. Kako se utvrđuje koeficijent likvidnosti?

• Kada stavimo u odnos obaveze I likvidna sredstva

7. Da li je asignacija oblik plaćanja?

• Najčešći oblik plaćanja je putem naloga. Javljaju se I drugi oblici: cesija, asignacija I kompenzacija. Cesija: preuzimanje obaveze plaćanja; asignacija: dati nalog da neko drugi nekome plati obavezu; kompenzacija: međusobno prebijanje dugova

8. Šta je nacionalni dohodak?

• Novostvorena vrednost u 1 godini u 1 zemlji

9. Raspodela ND?

• Oblast opšte potrošnje
• Oblast lične potrošnje
• Oblast investicija

10. Zašto je neophodna pravilna raspodela ND?

• Ako je pravilno izvršena raspodela, onda čemo održavati stabilnost cena I tržišta. Svaka odstupanja izazivaju poremećaj u cenama ili na tržištu I dovodi do inflacije.

11. Šta su to monetarni agregati?
12. Šta su likvidna sredstva?
13. Šta je optimalna novčana masa?

• To je potrebna količina novca za obezbeđenje normalne reprodukcije uz očuvanje cena I tržišta. ONM je utvrđuje jednom u 3 godine, a čisto novčana masa se utvrđuje svakog meseca.

14. Ekonomske funkcije kamate?

• Stimulisanje štednje (putem visine kamate opredeljujemo se za štednju u određenoj banci, naročito sa aspekta sigurnosti)
• Racionalno korišćenje novca (ili ga dobro unovčiti ili platiti manje…)
• Faktor je uspešnosti finansijskog poslovanja (unutar bilansa uspeha koliko utiče na trošak…)
• Faktor alokacije sredstava (plasira se tamo gde je veća dobit)
• Faktor zaštite vrednosti kapitala (kamata mora biti jednaka ili bar za 0,5% ili 1% veća od inflacije)
• Factor funkcionisanja bankarskog sistema (primenjuje se ona kamatna stopa koja je izdržljiva za onoga ko daje novac u banku)
• Factor efikasnosti monetarne politike (naći u materijalima)

a) Eskontna
b) Lombardna
c) Referentna
15. Vrste kamatnih stopa?

• Aktivne I pasivne; efektivne I nominalne; realne; lombardne I diskontne; kamatne stope centralne banke I kamatne stope poslovnih banaka…

16. KAMATA JE NOMINALNA CENA KAPITALA. Efektivna KS se dobija kada se nominalna uveća za troškove obrade nekih procesa od strane banke.
17. Depozitni novac?

• Najmasovniji oblik novčane mase za početak rada banaka. Nastaje tako što svaki pravni subjekat mora da ima račun kod poslovne banke, ili kod više njih, preko koje će obavljati svoje poslovanje. Nikada niko ne troši sve. Uvek nešto ostaje na računu a to je ogroman volume sredstava.

18. Drugi važan izvor je štednja građana. I tu nastaje borba banaka oko privlačenja klijenata. Važan je izvor sredstava za kreditnu delatnost (investicije). Sredstva građana su dugoročnija u odnosu na druge oblike štednje, ali manja.
19. Treći izvor – krediti koje centralna banka daje bankama. Ona svoju kreditnu politiku sprovodikao deo monetarne politike… CB daje kedite koji se koriste za održavanje likvidnosti PB. Postoje I međunarodni krediti, devizni priliv koji se ostvaruje na osnovu izvoza, turizma… Depozitna funkcija je osnov za kreditnu funkciju…