Moždani udar i sestrinske intervencije u dijagnostici, terapiji i lečenju

1. UVOD

Tkivo mozga preosetljivo je na nedostatak krvi, preko koje do mozga dolazi neophodna količina kiseonika. Poznato je da nervne ćelije, ukoliko ostanu bez kiseonika pet minuta, ireverzibilno propadaju i nemaju sposobnost obnavljanja. Ova dva faktora smatraju se najvažnijim uzročnicima mnogih simptoma vaskularnih oboljenja i oštećenja.
Ova oboljenjna i oštećenja imaju ogroman socio – medicinski značaj, jer se oboleli retko potpuno fizički i psihički oporavljaju i rehabilituju bez posledica. Uprkos najhitnijoj i najsavremenijoj terapiji, ponekad se ne može osujetiti invaliditet i umanjiti gubitak radnih sposobnosti ove kategorije bolesnika.
Vaskularne bolesti, isto tako, imaju uticaj na mnoge psihičke smetnje u širokoj skali simptoma – od neurotičnih do psihotičnih. Naročito je značajan njihov udeo u intelektualnom propadanju, koje nekad dobija dimenzije intelektualnog pustošenja ličnosti.
Način ishrane našeg stanovništva, sa dosta masne hrane, pogoduje porastu broja vaskularnih oboljenjna. Najčešće su udružena sa hipertenzijom i predstavljaju visok broj u strukturi morbiditeta i mortaliteta kod nas.
Kao bolest moždani udar opisuje se još od vremena Hipokrata. I pored dijagnostičkih i terapeutskih napredaka, danas je moždani udar na trećem mestu uzroka smrtnosti u svetu, a na drugom mestu uzroka invaliditeta. Po troškovima lečenja spada u sam vrh izdvajanja za zdravstvenu zaštitu.
Kada govorimo o našoj sredini moždani udar je prvi uzrok smrtnog ishoda kod žena u bolničkim sredinama , a drugi kod muškaraca.
Moždani udar (odnosno šlog) nastaje usled prestanka funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija zbog nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Manjak hranljivih materija javlja se kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova, ili zbog njihovog prskanja i izliva u moždano tkivo ili moždane opne. Simptomi moždanog udara javljaju se kao posledica poremećaja dostavljanja hranljivih materija u određene delove mozga i odnošenja štetnih materija koje nastaju pri samom funkcionisanju mozga. Oni mogu nastati i kao posledica poremećaja cirkulacije krvi usled otkazivanja srčane radnje, pa se mogu sanirati normalizacijom srčane funkcije. Prekid cirkulacije krvi u mozgu može nastati i zbog zapušenja lumena krvnog suda trombom koji se stvara ili direktno u mozgu ili se može zapušiti delićima tromba koji dolaze iz srca.
Uzrok moždanog šloga, takođe, može biti i prskanje krvnih sudova mozga, usled čega dolazi do izliva krvi u sam mozak ili u moždane opne. Ukoliko se mozak ne snabdeva dovoljnom količinom hranljivih materija vrlo brzo izumiru neuroni. Takođe, može doći i do pojave moždanog otoka koji je čak opasniji i od samog žarišta.
Cilj:
I pored napretka u prevenciji i ranom otkrivanju bolesti, većini ljudi s vremena na vreme potrebna je neka vrsta lečenja radi ublažavanja simptoma ili izlečenja bolesti. Oblici zdravstvene nege se u poslednje vreme menjaju iako se teže operacije i lečenje ozbiljnih kratkoročnih oboljenja i dalje obavljaju u bolnici, pacijenti se danas otpuštaju kući što je moguće ranije.
Iz tog razloga cilj ovog rada je da podigne svest pacijenata o ozbiljnosti ovog oboljenja kao i da im približi neophodne mere nege i rehabilitacije radi bržeg oporavka.
Metodologija:
U ovom radu koristila sam se raspoloživom literaturom i pojedinim internet stranicama.