УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ГРАЂЕВИНСКО-АРХИТЕКТОНСКИ 

ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД

Градитељство и животна средина

Тема:

Национални паркови

Кандидат:

Професор:

Жељко Милић, бр. инд. 7569

Проф. Др. С. Трајковић

Ниш, новембар  2016.

background image

Семинарски рад из предмета Градитељство и животна средина

4

2.ВЕЛИЦИНА И ТИПОВИ

Национални парк може да заузима површину различите величине: од неколико милиона 
хектара у Америци и Канади па до неколико хиљада хектара у Европи. У нашој земљи је 
минимална

 

површина

 

од

 

3.000

 

ха.

У Каракасу је 1992. године одржан Светски Конгрес о националним парковима када је 
усвојена препорука да свака држава заштити најмање 10% своје територије. У Србији је 
заштићено

 

око

 

3%,

 

а

 

у

 

Црној

 

Гори

 

9,7%.

На   X   Генералној   Скупштини 
УИЦН   (Међународна   Унија   за 
Очување   Природе),   која   је 
одржана 1969. год. у Њу Делхију, 
дата   је   дефиниција   националног 
парка чије су главне одреднице: 

-Да је то шире просторно подручје 

које представља један или више екосистема мало или никако измењен људском делатношћу 
или настањивањем.

-Коме животињске и биљне врсте. 

- Геоморфолошки елементи и биљна и животињска станишта дају посебан научни.

-Образовни и рекреативни значај или у коме постоје природни пејзажи велике лепоте. 
Национални паркови се могу сврстати у најмање два типа:

-Амерички

-Европски.

Амерички тип одговара првом парку Јелоустоун (‘’ Yеллоwстоне’’) који је формиран за 
туризам и рекреацију грађана, док европски тип, одговара парку Енгаден у Швајцарској, 
има карактеристике резервата. У резерватима се живи свет потпуно слободно развија и 
живи,   а   само   је   заштићен   од   сваког   утицаја   човека.
Национални паркови у нашој земљи одговарају европском типу, односно моделу резервата, 
а истовремено се у њима интезивно развија туризам са свим пратећим дешавањима од 
градње   објеката   преко   дозвољених   капацитета   и   сече   шума   па   чак   до   организовања 
аутомобилских   трка   (YУ   рели   на   Тари   у   некадашњој   Југославији). 
Најдрастичнији пример таквог непланског и нестручног газдовања природним богатствима 
и   ресурсима   је   национални   парк   Копаоник   (проблем   отпадних   вода,   ерозија   тла   због 
изградње жичара и стаза којима се угрожавају столетне шуме, стихијска градња и др.

Želiš da pročitaš svih 14 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti