Nadleznost sudova u krivicno procesnom pravu

Uvod

Sudska vlast pripada sudovima kao samostalim organima državne vlasi koje štite slobode i prava građana, kao i zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.
Sudska vlast je samostalna od zakonodavne i izvršne vlasti i ona pripada sudovima opšte nadležnosti i sudovima posebne nadležnosti. Vršenje sudske vlasti u krivičnim stvarima podrazumeva pravo istraživanja, raspravljanja i presuđivanja, uključujući i pravo izricanja krivičnih sankcija krivično odgovornim liciman koja su počinila krivično delo. Kod nas ne postoje posebni krivični sudovi, koji bi vršile samo sudsku funkciju u krivičnim stvarima već je sud jedinstven i sudi za sve stvari koje po zakonu spadaju u sudsku nadležnost( krivične, parnične i druge). Sudije se ne biraju za određenu vrstu suđenja, već za sud, a koje će stvari suditi zavisi od od internog rasporeda u sudu. Sud se sastoji od sudije pojedinaca ili od veća kome pripada različita funkcionalna nadležnost u konkretnom postupku.Sudije i veće za istu vrstu sporova čine sudsko odeljenje, koje ne sudi u pojedinim krivičnim predmetima u tom sastavu, već to čine njegove sudije, a odeljenje kao takvo vrši druge poslove predviđene zakonom i sudskim poslovnikom.
Sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, Apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud Srbije.
Posebni sudovi su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, Prekršajni sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud.
Osnovni i viši sudovi sude u prvom stepenu za krivična dela iz svoje stvarne nadležnosti, a Apelacioni su odlučuje po žalbama protiv odluka prvost godineepenih sudova. Najnoviji zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova iz marta 2003 i 2008 godine predviđa formiranje više tih sudova sa sedištem u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Nvom Sadu. Osim navedenih apelacionih sudova čiji je rad počeo 2010. godine u Višem sudu u Beogradu postoji posebno odeljenje za organizovani kriminal i posebno odeljenje za ratne zločine
1. Pojam i vrste nadležnosti

Sama činjenica da postoji više vrste sudova, nameće potrebu da između ih postoji podela poslova, tj.da se razgraniči njihova aktivnost kako bi se znalo koji će sud postupiti po konkretnom krivičnom predmetu. Sudska nadležnost nije jedna već postoji više vrsta nadležnosti jer postoje različiti kriterijumi kojima se određuje pravo i dužnosti suda da postupa. Pre svega nadležnost se određuje prema prirodi i težini krivičnog dela očemu se raspravlja.Ovaj vid nadležnosti naziva se stvarna nadležnost.Kako postoje više sudova istog ranga, odnosno iste distance koje su pravno nadležne da postupaju po određenim krivičnim delima, teba razlučiti koji je od tih sudova stvarno nadležan da postupa po određenom predmetu.Ovo ograničenje se ostvaruje prema drugom kriterijumu, odnosno prema mestu izvršenje kriičnog dela ili mesta prebivališta okrivljenog ili mesta sedišta suda i ovaj vid nadležnosti naziva se mesna nadležnost.Pored pomenutom po jednom krivčnom predmetu ne postupa samo jedan sud, već u određenim stadijumima postupaju različiti sudovi, zavisno od faze postupka.Tako jedan su podtupa u prvom stepenu, drugi sud postupa u drugom, a teći u trećem stepenu.Ovi sudovi su nadležni samo da postupaju u određenoj fazi postupka, prema svojoj funkciji koju imaju, i otuda se ova nadležnost naziva funkcionalna nadležnost.

1.1. Stvarna nadležnost

Stvarna nadležnost predstavlja prava i dužnosti jednog krivičnog suda da vodi krivični postupak u odnosu na određenu krivičnu stvar i donese odluku u odnosu na nju s obzirom na težinu krivičnog dela koje je predmet krivičnog postupka. Stvarna nadležnost se ne utvrđuje Zakonom o krivičnom postupku već drugim zakonima, a pre svega, Zakonom o uređenju sudova.Stvarnanadležnost se može podeliti na 1) stvarni nadležnost prvostepenog suda, 2) stvarnu nadležnost krivicnh sudova u drugom stepenu, 3) stvarnu nadležnost Vrhovnog kasacionog suda.