Nastanak i razvoj ekonomije kao naučne discipline

Nastanak i razvoj ekonomije kao naučne discipline

Nastanak i razvoj ekonomije
Ekonomija
Ekonomija (dolazi od grčke reči Oikonomia; oikos – kuća, nomos – zakon) jenaučna disciplina koja proučava kako društva upotrebljavaju resurse da bi proizvela određena dobra i usluge i raspodelila ih među ljudima.
U osnovi gore navedene definicije su dve ključne zamisli u ekonomiji.
Prvo: Ne postoji način da neka zemlja može proizvoditi beskonačne količine dobara. Iz toga proizilazi da bez obzira na to koliko ekonomija neke zemlje bila razvijena ona ne proizvodi dovoljno da bi mogla zadovoljiti čak i mali broj želja svih svojih stanovnika.
Pošto su želje neograničene, a dobra ograničena ekonomija mora pronaći način da dobra proizvodi na najefikasniji mogući način. Efikasnost je, dakle, druga bitna odrednica savremenih ekonomija.

Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou.
Oblasti izučavanja ekonomije
Predmet izučavanja ekonomije je podeljena na dve glavne oblasti: mikroekonomiju, i makroekonomiju.
Mikroekonomija potiče od grčkih reči micros (mali) i oikonomia (privreda),ona proučava pojedinačne privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća). Mikroekonomija se sastoji od brojnih naučnih disciplina kao npr. Marketing, Menadžment, Strateški management, Računovodstvo, Poslovna organizacija, Istraživanje tržišta, Ekonomika preduzeća, Međunarodni marketing, Međunarodna ekonomija, itd.
Makroekonomija potiče od grčkih reči macros (veliki) i oikonomia (privreda), što znači da proučava ekonomske agregatne veličine. To znači da proučava privredu u celini i sveukupne mogućnosti ekonomije, i unutar toga pojave kao što su: inflacija, nezaposlenost, poslovni ciklusi, ekonomija države i svetska ekonomija itd.
Moguće su i druge podele, a postoje i delovi ekonomije koji ovde nisu posebno pomenuti. Finansije su, primera radi, tradicionalno ubrajane u ekonomsku disciplinu, a danas se sve više izdvajaju kao posebna disciplina, naravno usko vezana za ekonomiju.
Ekonomska misao antike

Menicije – kineski mislilac bavio se ekonomskim problemima. Interesovao se za probleme društva. Smatrao je da se to može podeliti na one koji se bave umnim radom , i one koji se bave fizičkim radom.Kritikovao je despotski način upravljanja koji podstiče ustanke jer se narodu ne obezbedjuju sredstva za opstanak. Stvorio je agrarni sisten Cin-tjan ili kvadratna ili kružna polja. Menicije je bio sledbenik Konfucija.
Ksenefont – grčki filozof i ekonomista, Sokratov učenik i izraziti predstavnik njegove filozofije. Svoje glavne ekonomske ideje je napisao u svoj delu Ekonomikos. Zastupao je naturalnu privredu, što znači da svako društvo proizvodi sve što mu je potrebno, a trgovinu i novčanu razmenu treba spustiti na najmanju meru.

Ekonomska misao Grčke

Platon – veliki grčki filozof, Sokratov učenik , i Aristotelov učitelj. Njegove filozofske misli su protkane ekonomskim idejama. Jedna odnjegovih misli je podela rada: radnici treba da rade, vojnici da čuvaju, vladari da vladaju. Bio je protivnik bogatstva i trgovine, i bio je pristalica naturalne privrede. Smatrao je da su vrlina i bogatstvo nespojivi. Trgovinom bi trebalo da se bave samo stranci, jer ona nije dostojna Atinjana. Njegova važna dela su Republika i Zakoni.
Aristotel – grčki filozof i Platonov učenik. Bio je pristalica robne proizvodnje u čijim okvirima je i definisao pojam robe, vrednosti i novca. Svoje ekonomske ideje je napisao u delima Politika i Nikomahova Etika. Utemeljivač je modernog shvatanja o vrednosti robe, razmeni, novcu, i bogatstvu. Razlikovao je Ekonomiju i Hrematistiku. Ekonomija je naturalno bogačenje unutar domačina , a hrematistika je robno bogaćenje izvan domaćinstva.
Hrematistika ima za cilj pribavljanje bogatstva za njenog vlasnika. Veština sticanja bogatstva je dvojaka.
Atistotel je bio učitelj Aleksandra Makendonskog, i pristalica robne proizvodnje, i trgovine.