Nastanak sociologije

Uvod

Ljudi su oduvek razmišljali o društvu i pokušavali da ga objasne kako bi ga lakše kontrolisali. Iako je sociologija relativno mlada kao posebna nauka to ne znači da nije postojala i pre nego što je dobila svoj naziv i ne znači da i pre ljudi nisu pokušavali da objasne društvo, društvene pojave i njihov kulturološki aspekt.
Sociologija se tek razvila kao posebna nauka kada je društvo bilo dovoljno razvijeno da prihvati da sve što je stvoreno na ovoj zemlji nije stvoreno od Boga, veći da postoji sopstveni uticaj na pojave u društvo, kao i da čovek zajedno sa ljudima iz svog okruženja poseduje određenu odgovornost za posledice svog delovanja. Sve dok se društvo nije dovoljno razvilo, ljudi su mislili o društvu kao pojavi od koje treba da se napravi savršeno, a nisu razmišljali o tome kakvo je društvo u realnom životu. Tada se ova društvena nauka svodila samo na to, na pravljenje utopija.
Temeljom sociologije smatra se politička ekonomija čja otrkića o društvu su bila od izuzetne važnosti za razvoj sociologije.
Sociologija se još naziva naukom društvene krize, jer je nastala u trenutku kada se društvo izuzetno brzo menjalo. Tada su se desile dve izuzetno značajne društvene revolucije: Francuska Buržoaska revolucija i Engleska industrijska revolucija.
Sociologija se pojavljuje prvi put istorijski sredinom XIX veka u vreme kada se desila Francuska Buržoaska revolucija koja je za cilj imala da se repulikanski režim zameni apsolutističkom monarhijom, a rimokatolička crkva je morala da izvede radikalnu reorganizaciju. Revolucija se smatra glavnom prekretnicom u istoriji Zapada, od vremena apsolutizma do doba građanstva i demokratije.
Engleska industrijska revolucija se desila u otprilike isto vreme kad i Francuska Buržoaska revolucija. Engleska revolucija predstavlja nagli društvenih razvoj koji se desio zbog pojave parnih mašina I potrebe da se ručna proizvodnja zameni istim.
Revolucije su ite kako imale uticaj na društvo tada. Postavlja se pitanje kako društvo dovesti ponovo u red. Tada nastaje sociologija. Sociologija nije u stanju da spreci ni da izleči nijednu društvenu krizu ali nam pomaže da je bolje razumemo i objasnimo.
1.Sociologija u antičkom društvu

Zbog robovlasničkog sistema u kojima je vladar se smatrao Bogom, ljudi nisu puno razmišljali o društvu. Uslovi za tako nešto su se stekli tek u antičkoj Grčkoj, jer su se tada svi ljudi koji su bili slobodni bavili politikom. Najznačajni sociolozi tog vremena su bili Platon, Aristotel i sofisti.

1.1.Platon

Platon o društvu govori u svojim delima Država i Zakoni. U svojim delima Platon prikazuje njegovu idealnu sliku o društvu. Platon je prvi uočio značaj podele rada.U državi mora biti dobro izvršena podela rada da bi ostvarila svoju ulogu. Platon tada deli društvo na tri staleža:
*Prvi staležčine Upravljači-filozofi, njihova glavna osobina je mudrost, i zbog svoje mudrosti Platon njima poverava upravljanje državom. Nije im dozvoljena bilo kakva privatna svojina ni porodica.
*Drugi staležčine Vojnici-čuvari, njihova glavna osobina je hrabrost. Platon njima poverava odbranu države i sprovođenje zakona.Takođe ne smeju imati privatnu svojinu niti porodicu.
*Treći staležčine proizvodjači-radnici, njihova glavna osobina je poslušnost. Oni zadovoljavaju materijalne potrebe društva. Za razliku od prve dve, više klase njima je dozvoljena privatna svojina i porodica.

1.2.Aristotel

Aristotel kao Platonov učenik preuzima neke ideje od svog učitelja. Kao i svoj učitelj vidi da usaglašenost interesa pojedinaca u državi se ostvaruje Pravda i moralno savršenstvo.Aristotel je proučavao ustave državica, takozvanih gradova-polisa kako bi otkrio šta je to idealna vlast. Aristotel je smatrao da nije obrazovanje za robove, takođe je smatrao da svaka klasa u društvutreba da poseduje određeno obrazovanje. Aristotel moralno čoveka vidi kao životinju koja je svesna šta je dobro a šta zlo. Takođe smatra da je opšti interes iznad interesa pojedinca.