Nedepozitne finansijske institucije

Uvod

U distribuciji finansijske aktive sve je veće učešće netradicionalnih finansijskih posrednika. Do pojave institucionalnih investitora, investiranje se na finansijskim tržištima odnosilo prevashodno na individualne investitore. Individualni investitori akumliraju velike iznose štednje, ali to ne znači da će svaki pojedinac upteđevinu investirati i ako je investira individualni investitori ulažu na razne naline u zavisnosti od odnosa prema prinosu i riziku. Na razvijenim finansijskim tržištima uštede iz tekićeg dohotka koje se mogu uložiti u depozitne, najviše se ulažu u nedepozitne ustanove (osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, investicione kompanije). Ove institucije iz sredstava tako akumulirane štednje kupuju HOV postajući značajniji direktni kupci HOV nego individualni investitori. Penzioni fondovi i rezerve osiguravajućih kompanija važan su izvor tražnje na finansijskim tržištima koji akumulirana sredstava investiraju u HOV.
Investicione kompanije predstavljaju profesionalno vođene firme koje sredstva investitora investiraju u portfolio hartija od vrednost iz određenu naknadu. Individualni investitori svoja slobodna novčana sredstva poveravaju investicionom fondu usled mogućnosti difersifikacije rizika koju investicioni fondovi vrše ulaganjem u različite vrste finansijskih instrumenata, kao i ekspertskih znanja koje kompanije koje upravljaju investicionim fondom poseduju. Investitor može da uloži raspoloživu sumu novca za investiranje u veći broj HOV različitih kompanija iz različitih kompanija iz različitih oblasti oblasti. To ulaganje se osvtvaruje iz niže troškove transakcija, prikupljanja i obrade informacija, jer to vrši menadžment investicionog fonda za veliki broj objedinjenih individualnih investitora. Osim toga, investicioni fond nudi i kvalitetnije analize i ukupan menadžment.
NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE
Nedepozitne finansijske institucije do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita, već na druge načine. One se mogu podeliti na:
1 ) ugovorne finansijske institucije,
2 ) investicione fondove i
3 ) ostale finansijske itucije.
1. UGOVORNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE
Ugovorne finansijske institucije do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi, preko periodičnih uplata, u određenim intervalima vremena. Ove finansijske institucije imaju sigurnije prilive i niži rizik od mogućeg naglog pražnjenja sredstava u odnosu na prihode depozitnih institucija. Ugovornim finansijskim institucijama je neophodan niži nivo likvidnosti, zbog čega mogu da vrše ulaganja u srednjoročne i dugoročne oblike finansijske aktive. U ovaj tip finansijskih institucija spadaju:
a) osiguravajuće organizacije i

b) penzioni fondovi.
1. Osiguravajuće organizacije
1.Osiguranje predstavlja udruživanje onih koji su izloženi istoj opasnosti sa ciljem da zajednički podnesu štetu koja može zadesiti samo neke od njih. Pored osnovne funkcije, koja se, dakle, sastoji u zaštiti imovine i lica, osiguranje ima i veoma važnu finansijsku, odnosno akumulacijsku funkciju. Ona proističe iz pravila da se premije u delatnosti osiguranja plaćaju unapred, a da se nadoknada šteta vrši sukcesivno kada nastaju. U međuvremenu prikupljena sredstva plasiraju se u reprodukcioni proces preko finansijskih tržišta.
Osiguravajuće organizacije su finansijske institucije koje utvrđenu naknadu (premiju) obezbeđuju isplatu ugovorene sume, i liko se desi određeni (osigurani) slučaj. Preko osiguranja obezbeđuje se transfer rizika čije bi ispoljavanje imalo negativne posledice za korisnika osiguranja, što se postiže distribucijom rizika na veći broj nosilaca rizika.
Osiguravajuće kompanije su značajne intermedijarne finansijske institucije. One kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polisa životnog osiguranja, odnosno osiguranja od raznih vrsta nezgoda i time prikupljaju finansijsku štednju, tj. kupuju novac, koji u obliku kredita daju drugim finansijskim institucijama, a od njih kupuju druge finansijske instrumente – obveznice, zapise, akcije i sl., čime transferišu finansijsku štednju do deficitnih ekonomskih jedinica. Kao što se vidi, i ove finansijske institucije, višestepenim transferisanjem finansijske štednje, doprinose diverzifikaciji finansijsko-tržišnog sistema i multiplikaciji finansijskih instrumenata.
Postoje razni rizici koji se mogu osigurati. Oni se mogu odnositi na životne okolnosti i na imovinu fizičkih i pravnih lica. Polazeći od rizika osiguranje se može podeliti na:
a) osiguranje života i
b) opšte osiguranje.
Od tipa rizika koji se osigurava zavisi način na koji osiguravajuće organizacije posluju na finansijskim tržištima.