Neverbalne komunikacije

Uvod

Komunikacija predstavlja razmenu poruka između dva ili više entiteta, tj. komunikatora, uz pomoć znakova. Dve glavne vrste znakova su simboli i signali.Simboli su znakovi koje koristimo za označavanje stvari, odnosa, ideja, doživljaja i uopšte različitih sadržaja kojih smo svesni i želimo ih fiksirati. Signali su spontatni izraz nekog unutrašnjeg stanja ili relativno trajne odlike..osobe.
Koliko je komunikacija u uskoj vezi sa interakcijom govori činjenica da je neki izjednačavaju sa socijalnom interakcijom. Mada, postoje razlozi da se komunikacija posmatra odvojeno. Jedan od razloga je usmeravanje pažnje na sam proces prenošenja poruka između učesnika u interakciji, a drugi je što se komunikacija koristi i izvan oblasti socijalne interakcije.
Čovek najveći deo svog vremena provodi u komunikaciji s drugim ljudima. Međutim, pri govornom komuniciranju, svaku poruku, osim samih reči, čine još dve komponente: korišćenje glasa (ton glasa, njegova boja, brzina govora, glasnoća, izgovor, pauze u govoru) i korišćenje tela (mimika i gestikulacija). Čovek se pri interakcijama, licem u lice, najviše usredseđuje na svoje reči, pa zaboravlja kako pritom njegovi pokreti, stavovi i izrazi lica pričaju svoju priču.Neverbalna komunikacija sastoji se od mnoštva znakova od kojih svaki ima svoje značenje. Mi svakodnevno komuniciramo pomoću tih znakova i”čitamo” ih kod drugih ljudi, a da toga nismo ni svesni. U većini slučajeva ne znamo nama svojstvene pokrete i izraze lica. Kao sto verbalna komunikacija poseduje sopstvene gramatičke strukture, tako i neverbalna komunikacija ima svoj oblik, funkciju i značenje sa različitim varijacijama koje su kulturno determinisane. Neverbalna komunikacija je najvećim delom nesvesna.Ljudi njome izražavaju svoje emocije. Oko 93% utisaka se formira na bazi neverbalnog a samo 7 % na bazi verbalnog komuniciranja.
Neverbalni znakovi imaju mnogo funkcija u komunikaciji.

IZUČAVANJE NEVERBALNE KOMUNIKACIJE KROZ LJUDSKO KOMUNICIRANJE
Iako je veoma važna, dugo je u razmatranjima ljudske komunikacije neverbalnoj komunikaciji poklanjana nedovoljna pažnja.Komunikacija među ljudima zasićena je neverbalnim komunikacionim znacima.Bez njih bi ona bila mnogo siromašnija i nepotpunija, manje izražajna i manje bi obaveštavala o emocijama i stavovima učesnika u komunikaciji.Njena osnovna uloga jeste u traženju, uspostavljanju, održavanju, usmeravanju i prekidanju socijalne interakcije. Sastoji se iz četiri osnovne funkcije: saopštavanje (emocije i interpersonalni stavovi), samopredstavljanje, podrška verbalnoj komunikaciji i izražavanje socijalne pripadnosti.
U neprekidnom ljudskom komuniciranju od praistorijskih vremena do danas ubrajaju se i neverbalni znaci kojima ljudi opisuju sebe i svoje iskustvo. Antropolozi su doneli najviši doprinos izučavanju neverbalnog komuniciranja jer su na kulturu gledali kao na komunikaciju. “Kada bismo, pomoću vremeplova, mogli da se vratimo u rano doba pećinskog čoveka, nema sumnje da bismo čuli iste vrste smeha, videli iste izraze lica i bili svedoci istih vrsta svađa, vođenja ljubavi, prizora roditeljske predanosti deci i prijateljske saradnje, kako mi to danas činimo. Mi smo možda postigli napredak sa apstrakcijom, ali naši nagoni i naše radnje verovatno su ostali isti” (Moris, 1977: 17). Neverbalni simboli, kao deo ljudskih ekspresivnih mogućnosti, nastaju i razvijaju se u skladu sa čovekovom prirodom, u njegovoj biološko-fiziološkoj, čulnoj, emocionalnoj, kognitivnoj i socijalnoj celini, kao i zbog nemogućnosti složenosti jezika da se u potpunosti..izrazi.
Neverbalno komuniciranje je najizraženije u iskazivanju emocija, koje čovek ispoljava sa najvećim stepenom iskrenosti. Istinitost neverbalnog komuniciranja ne kontroliše centralni nervni sistem, pa samim tim ni odluke koje bi iz njega dolazile. Usled toga, izučavaoci ovog oblika komunikacije svrstavaju je u domen “vansvesnih” aktivnosti.Znaci koji savršeno izražavaju određeni stav i stanje duha su gestovi, jer su jezik podsvesti.Ali njihova celina izgrađuje jedan zaokružen semiotički sistem, čija se primena može nazvati neverbalnim jezikom, odnosno, “govorom tela”. Postoje i univerzalni gestovi, npr. osmeh je uglavnom pozitivan znak, mahanje pesnicom iskazuje ljutnju, dok zevanje predstavlja dosadu.
Oblici neverbalne komunikacije

Prema Argalju, neverbalno ponašanje se prvenstveno koristi za:

1. Izražavanje emocija (kada su nam oči sužene, usne stisnute u tanku ravu crtu kada smo ljuti…)
2. Otkrivanje stavova (na primer kada nam se neko svedja, mi se smešimo, tada imamo pojačan kontakt očima, a kada nam se neko ne svidje, u tom slučaju izbegavamo poglede, govorimo dubokim glasom…)
3. Odražavanje osobina ličnosti (kada kažemo da smo otvorena osoba-tada govorimo energičnim glasom)
4. Regulisanje verbalne komunikacije (spuštamo glas i odvraćamo pogled dok završavamo rečenicu..)