Novi koncept regionalne saradnje na primeru službe spasavanja na vodi u Republici Srbiji

Svet se u poslednje vreme suočava sa klimatskim promenama i prirodnim katastrofama gigantskih razmera. Kako pokazuju istraživanja, dosadašnje posledice globalnog zagrevanja su samo početak destruktivne faze čiji će intenzitet da se povećava u sledećih 5 -10 godina. Klima se na zemlji menja zbog čovekovog delovanja koje menja hemijski sastav u atmosferi nagomilavanjem ugljen dioksida, metana i natrijum oksida. Na međunarodnom panelu IPCC 1997. i 2000. godine, na kojem je učestvovalo preko 2000 naučnika, upozoreno je kako je ljudsko delovanje glavni uzrok klimatskih promena. Klimatske promene na Zemlji i ekološka kriza su, posledica nekontrolisanog industrijskog razvoja, neefikasnih tehnologija i prekomernih korišćenja fosilnih goriva zagadili su atmosferu, uništili ozonski omotač, omogućili prekomernu radijaciju i globalno otopljavanje. Usled toga, toplotni talasi, oluje, poplave i suše, ubijaju desetine hiljada ljudi svake godine. Prirodne katastrofe kao što su visoke temperature, suše, poplave, zemljotresi i druge nesreće pogodile su od 1990. godine 42 milion ljudi, od čega je smrtno stradalo 98.119, pokazuje Europska baza podataka o hitnim kriznim stanjima (EM-DAT). Procenjena je i šteta od oko 168 milijardi dolara. Visoki temperaturni talas koji je 2003. zahvatio zapad Evrope, bio je uzrok smrti oko 30.000 ljudi, najviše u Francuskoj i Nemačkoj. U poplavama 1990. izgubilo je život 3.593 ljudi. U požarima na Sredozemlju od 1990. je smrtno stradalo 228 osoba, dok je njih oko 300.000 pretrpelo neku štetu. U potresu u Turskoj 1999. godine poginulo je oko 18.000 ljudi, a posledicama je pogođeno oko dva miliona. Najzad, od 1990. u evropskoj regiji registrovano je 600 velikih industrijskih, odnosno tehnoloških incidenata u kojima je poginulo 17.000 ljudi. Do sada su istraživanja bila ograničena na pojedine rečne slivove, ali studija koja je objavljena u specijalizovanom časopisu „Nature Climate Change” ukazuje na to da će izlivanje korita reka jednog sliva pogađati druge regione i slivove širom Starog kontinenta mnogo više nego što je to do sada bio slučaj. Prema prognozi o uticaju klimatskih promena na kontinente koju su radili stručnjaci NASA, Evropa generalno ima povećan rizik od katastrofalnih poplava u unutrašnjosti kontinenta. Na obalama mora poplave i erozije tla će biti sve češće, dok će na jugu kontinenta prinosi žetvi biti znatno smanjeni. Sve ovo će odraziti i na region Balkana. Stručnjaci Svetske meteorološke organizacije (SMO) upozoravaju da se očekuju sve učestalije poplave i olujni pljuskovi u ovom delu Evrope, pogotovo u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.