Obeležja i značaj finansijskog tražišta

 Uvod

Finansijska trzista predstavljaju najznacajniji i najosetljiviji segment ukupnog i ekonomskog sistema svake zemlje. Ona omogucava normalno i nesmetano funkcionisanje ekonomije. Preko finansijskih trzista privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Finansijska trzista su ambijent u kome se emituju i prenose finansijska potrazivanja i izrazava i realizuje ponuda i traznja za finansijskim instrumentima. Na finansijskim trzistima se odrazavaju sva zbivanja u realnim tokovima drustvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata trzisne privrede.Finansijska trzista se mogu posmatrati u sirem i uzem smislu. U sirem smislu,finansijska trzista postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije.U užem smislu,mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susrecu ponuda i traznja za razlicitim oblicima finansijskih instrumenata.
Preko finansijskih trzista privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja.Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolazu viskovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve znacajne makroekonomske kategorije – stednju i investicije.
Finansijska trzista predstavljaju najznacajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom trzisnom privredom.Ona omogucava normalno odvijanje privrednih odnosa. Subjekti koji raspolažu viskovima sredstava, putem kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.

          OBELEZJA I ZNACAJ FINANSIJSKOG TRZISTA
                       
                         Finansijski instrumenti i finansijsko trziste

Razvoj moderne robne proizvodnje i kreditnog sistema stvara razlicite oblike platnih i kreditnih instrumenata kojima se registruju,prenose i realizuju novcane obaveze i potrazivanja razlicitih ucesnika u procesu reprodukcije.
Finansijska teorija utvrdjuje karakter i funkciju razlicitih instrumenata izrazavanja i mobilizacije novcanih obaveza i potrazivanja polazeci od njihove osnove funkcije novca ciji su oni izraz,kao i karaktera obaveze koju predstavljaju. Sa prvog stanovista,instrumenti vezani za novac kao prometni medijum,u obliku depozitnog novca predstavljaju instrumente placanja. Njihovo osnovno obelezje je nominalizam-novcana suma koja se prenosi odgovara vrednosti robe ili usluga koje su predmet placanja. Novac u kreditnoj funkciji predstavljaju instrumenti trgovackog kredita,instrumenti bankarskog kredita,kao i instrumenti koji izrazavaju neposredni kreditni odnos izmedju razlicitih ekonomskih subjekata-dugovni instrumenti,ili su potvrda trajnog ulaganja kapitala-svojinski instrumenti. Iako kreditni instrumenti u sustini predstavljaju transfer akumulacije u okviru ekonomskog sistema,posledice tog transfera nisu iste. Vlasnistvo nad kreditnim instrumentima ukljucuje i njihov slobodni prenos. Prenosivost daje mogucnost valorizacije ovih instrumenata odnosno formiranje cene po kojoj se transfer vlasnistva vrsi,ali je ne odredjuje. Svi kreditni instrumenti nemaju svojstva pune i neogranicene prenosivosti. S obzirom na to,njihova cena ne moze ne moze se uvek formirati pod dejstvom ponude i traznje. Instrumenti koji svedoce o neposrednom kreditnom odnosu i o trajnom ulaganju kapitala teorijski se mogu oznaciti kao hartije od vrednosti,odnosno finansijski instrumenti.
Inkorporacija prava na buduci prinos u hartijama od vrednosti,osnova je za razvoj njihovih oblika u kojima je to pravo refleksno,posredovano pravom na kupovinu drugih hartija od vrednosti ili njihovog prinosa. Ovi finansijski instrumenti poznati su pod imenom derivati. Finansijski instrumenti izrazeni su kao novcana potrazivanja,odnosno obaveze. Kao takvi,ono predstavljaju finansijsku aktivu ili finansijsku imovinu. Potrazivanje vlasnika finansijske aktive uvek je necija obaveza-finansijska pasiva. U krajnjoj liniji to je obaveza proizvodnog ili drugog ekonomskog subjekta,cije je ulaganje vece od sopstvenih izvora koji su generisani stednjom. Marksisticka ekonomska teorija koristila je za finansijsku aktivu termin fiktivni kapital. Fiktivni kapital je, kapitalizovana vrednost finansijskih instrumenata na finansijskom trzistu. Kretanje realnog kapitala i finansijske aktive uslovljeno je njihovim karakterom-prvi predstavlja kapital ulozen u proces proizvodnje,a drugi-u promet naslova na buduci prinos ili dividendu. Na mikroekonomskom nivou,svaki finansijski instrument moze dobiti trzisnu vrednost procesom kapitalizacije periodicnog prinosa na koji glasi. Trzisna vrednost razlikovace se od nominalne vrednosti finansijskog instrumenta,zato sto se utvrdjuje polazeci od visine prinosa, izvesnosti prinosa i trzisne kamatne stope.