УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН –
НИКОЛА ТЕСЛА“ БЕОГРАД
Факултет за пословне студије и право
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: МЕЂУНАРОДНО ПРИВАТНО ПРАВО
Тема: ОДРЕЂИВАЊЕ МЕРОДАВНОГ ПРАВА
ЗА БРАЧНЕ ОДНОСЕ СА ЕЛЕМЕНТОМ
ИНОСТРАНОСТИ
Професор:
Студент:
проф. др Синиша Огњановић
Горан Јовановић I 346-10
Шабац, децембар 2013. године
САДРЖАЈ
УВОД
...........................................................................................................
3
1. МАТЕРИЈАЛНИ УСЛОВИ ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ
БРАКА
...............................................................................................
4
1.1. Кумулативна примена lex nationalis будућих
брачних партнера
.......................................................................
4
1.2.
Примена дела lex fori
.......................................................................
5
2. ФОРМА БРАКА
.......................................................................
6
2.1
.
Меродавно право за форму брака који се закључује
на територији домаће државе
...............................................
6
2.2. Меродавно право за признање бракова који су
закључени у иностранству
...........................................................
6
3. ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНИ БРАКОВИ
...........
7
4. НЕВАЖНОСТ БРАКА
...........................................................
8
5. РАЗВОД БРАКА
.......................................................................
9
6. ДЕЈСТВА БРАКА
.......................................................................
11
ЗАКЉУЧАК
..............................................................................................
13
ЛИТЕРАТУРА
...................................................................................
14
2
1. МАТЕРИЈАЛНИ УСЛОВИ ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ БРАКА
У погледу материјалних услова за закључење брака, односно приликом одређивања
колизионе норме у упоредном законодавству се могу уочити две основне тенденције:
једна је да се материјални услови цене према закону места где се брак закључује,
а друга да се материјални услови цене према персоналном праву брачних другова.
У првом случају склапање брака је олакшано јер надлежни орган примењује домаће
право које најбоље познаје, али се касније јавља проблем признања таквог брака у државама
порекла супружника јер ово колизионо решење омогућава изигравање закона омогућавањем
закључивања бракова противно условима које прописују персонална права будућих брачних
партнера. . ЗМПП се определио за солуцију према којој се материјални услови закључења брака
у првом реду цене према закону држава чији су држављани будући супружници. Реч је
кумулативној примени lex nationalis, односно ако су лица која закључују брак различитог
држављанства, морају бити испуњени услови који прописују нацинална законодавства и једног
и другого вереника.
Друга тенденција је знатно шире прихваћена, јер одговара начелу да се поштује право
држава да воде бригу о личним и породичним односима људи који имају припадност те државе.
Међутим и код овог приступа се јављају бројне дилеме. Прва од тих дилема је одређивање
мерила за припадност једној држави, која подразумева питање да ли примат дати држављанству
или домицилу.
2
Затим поставља се питање које је меродавно право у случају када су будући
брачни партнери различитог држављанства или домицила, а њихова права постављају
различите материјалне услове за пуноважно склапање брака.
Код брачних сметњи може се правити разлика између оних који се тичу личних
својстава брачних супружника, њихове способности за ступање у брак и сметњи које се у
одређеном друштву сматрају апсолутном препреком за закључивање брака, јер се нормама о
тим сметњама штите основне друштвене и моралне вредности или биолошки закони. У
теорији се ове сметње називају двостране, што значи да иако их прописује национално
законодавство само једног од супружника, орган који закључује брак мора видити рачуна да те
сметње нису присутне код оба будућа супружника. На пример, иако законодавство
муслиманских држава дозвољава многоженство, чињеница да се будући супружник пореклом
из таквих држава већ налази у браку, била би сметња за закључење брака са држављанком неке
европске државе, под условом да се брак закључује пред органом неке европске државе.
ЗМПП решава овај проблем тако што прописује да се апсолутне брачне сметње цене
према условима права оних држава чији су држављани будући брачни партнери, као и према
основним условима нашег законодавства.
1.1. Кумулативна примена lex nationalis будућих брачних партнера
Примена закона држављанства будућих брачних партнера приликом закључења
брака, без обзира да ли је један од њих домаћи држављанин, или обоје имају страно
држављанство, начин је да се избегну тзв. „шепајући бракови“, односно бракови који не
би важили у средини једног од брачних партнера, јер је могуће и вероватно да
персонална права будућих брачних партнера прописују различите услове за пуноважно
склапање брака. Дакле, уколико су будући брачни партнери држављани различитих
2
Бордаш, Б.,
Породичноправни односи у међународном приватном праву,
Форум, Нови Сад, 2000. стр.
27-28
4
