OEBS: nastanak, ciljevi, misije i sukob nadležnosti
Факултет за право, безбедност и менаџмент
„Константин Велики“- Ниш
Предмет: Међународне организације
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
ОЕБС
Ниш, 2016.
Ментор:
Студенти:
Доц. Др. Зоран Пешић
Петар Илић мс-3п/15
САДРЖАЈ
2. НАСТАНАК, ЦИЉЕВИ И ОРГАНИ ОЕБС-A
....................................................5
.................................................................................................. 9
..................................................................................................11
4.1.1 Владавина права и људска права.............................................................14
4.2 Мисија ОЕБС-а у Босни и Херцеговини..........................................................16
5. СУКОБ НАДЛЕЖНОСТИ ОЕБС / НАТО / ЕУ
.................................................19
ЛИТЕРАТУРА
........................................................................................................... 24
2

где се одигравају сукоби или близу њих. За то присуство главни инструмент су
операције на терену.
Заправо, све операције на терену су биле и јесу у земљама транзиције,
штавише не ни у свима њима, већ само на простору бивше СФРЈ и Совјетског
Савеза (Албанија је једини изузетак). Процена оних који су имали највише
капацитета да одлучују у оквиру ОЕБС била је да управо у тим државама не
постоје изграђени механизми за решавање безбедносних проблема, већ да им у
томе треба помоћи приступом који подразумева свеобухватну и недељиву
визију безбедности - свеобухватно значи да су сви аспекти који утичу на
безбедност битни (чувене три димензије ОЕБС: војно-политичка, економско-
еколошка и људска), а недељиво да ако један није безбедан, онда нико није
безбедан, што значи да се било који сукоб, макар он избио у најзабаченијем
пределу простора који ОЕБС покрива, неминовно негативно одражава на цели
тај простор.
Касније ћемо видети и које су то критике на рачун недоследности ОЕБС-а у
тумачењу овог приступа, те неравнотеже међу различитим димензијама и
географским подручјима (управо чињеница да су само поједине земље у
транзицији објекат деловања на терену) коју у пракси демонстрира.
4
2. НАСТАНАК, ЦИЉЕВИ И ОРГАНИ ОЕБС-A
Са престанком хладног рата и нестанком блоковског система
међународних односа 1989–90. године ситуација се из темеља променила:
нестао је међународни амбијент у коме је КЕБС настао и вршио своју
историјску функцију; процес детанта, чији је он био саставни део и активни
чинилац, реализован је у потпуности управо престанком хладног рата и
блоковске подељености Европе, а тиме су заправо били остварени суштински
циљ и улога КЕБС-а. У том новом међународном амбијенту све европске
државе, САД и Канада оријентишу се на КЕБС као оквир и начелну
платформу за ново свеевропско окупљање у циљу консолидације новонасталог
стања, јачања мира и стабилности, унапређења демократије и људских права и
развоја кооперативних међународних односа у Европи. То хтење, као заједници
именитељ интереса унутар датих посебности и разлика, изражено је у Париској
повељи за нову Европу, усвојеној на самиту у Паризу 21. новембра 1990.
године. Том приликом је, виа фацти, у суштини престао да постоји
хелсински КЕБС и отворена нова ера свеевропског окупљања – најпре под
првобитним називом, а од јануара 1995.године под називом Организација за
безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС).
Трансформирани КЕБС, тј. ОЕБС се по свему битно разликује од
ранијег, хелсиншког КЕБС-а: по своме месту и улози у европским односима, по
свом карактеру, конституционалној структури, предмету и начину деловања –
управо по свему. Пре свега, када је у питању његова есенцијална функција
данас, то више није унапређење процеса детанта у Европи (који је остварен), већ
усмеравање и управљање процесом демократског преображаја ранијих
социјалистичких друштава Источне и Југоисточне Европе и регионална
стабилизација. Његови циљеви, дефинисани у Париској повељи за нову Европу
и каснијим основним документима, сада су: демократија, владавина права,
Људска права, економска слобода и једнака безбедност за све државе чланице.
Надлежности ОЕБС-а су знатно проширене и квалитативно промењене.
Док је сходно слову и духу Финалног акта, све до париског самита КЕБС-а
био надлежан само за начелна питања и опста решења, сада је овлашћен да се,
поред општих питања, бави и конкретним случајевима у вези са применом
његових начела и стандарда, као што су разне кризне ситуације и заштита
5

пут шефови држава и влада су се састали у Хелсинкију 1975. године, а последни
пут у Астани, Казахстан 1. и 2. децембра 2010. године, након 11 година.
У међувремену приоритети и циљеви се покушавају дефинисати на
министарском нивоу. Стога,
Савет министара
који се састаје једном годишње
на нивоу министара иностраних послова (обично пред крај председавања једне
државе учеснице ОЕБС-ом) у периоду између Самита, представља централно
тело које разматра релевантна питања за ОЕБС и доноси одговарајуће одлуке.
До сада је одржано осамнаест састанака СМ-а.
Стални савет ОЕБС-а
је главно тело за редовне политичке
консултације и доношење одлука о свим текућим питањима у оквиру области
покривених од стране ОЕБС-а, које је надлежно за спровођење свакодневних
активности ове Организације. Преседавање Сталним саветом је једногодишње,
на ротирајућој основи, као и председавање ОЕБС-ом. Председавајући Сталног
савета је задужен за програм и организацију рада Савета, а такође организује и
неформалне састанке са представницима земаља чланица како би преговарали
око одлука, изјава и докумената која се касније усвајају на одговарајућим
телима. Делегације, односно представљање на Сталном савету, чине дипломате
земаља учесница, на челу са амбасадорима - шефовима Мисија ОЕБС-а, а
састанци се одржавају на недјељној основи. Повремено, шефови држава, влада
или министри иностраних послова земаља чланица, као и високи званичници
међународних организација, шефови мисија и остали гости, говоре на
„специјалним“ сесијама Сталног савета. Посебно осетљива питања се
разматрају на пленарним заседањима у „ојачаном“ саставу, у којем су земље
чланице представљене високим званичницима МИП-ова. Стални савет има
важну улогу у поспешивању дијалога међу земљама учесницама. Пружање
прилике за размену мишљења и критички осврт служи као инструмент за рано
упозорење и омогућава мањим државама да упознају 'кључне играче“ са
њиховим ставовима.
Форум за безбедносну сарадњу
је аутономно тело за доношење одлука
на којем се представници земаља учесница састају недељно ради консултовања
о војном аспекту безбедности и стабилности у региону ОЕБС-а, посебно мера за
Ministerial Councils
Permanent Council
Forum for Security Co-operation
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti