Одсек: МАРКЕТИНГ И ТРГОВИНА

ИНТЕГРАЛНИ ПРОЈЕКТНИ РАД

ОГЛАШАВАЊЕ ПУТЕМ НОВИНА И РАДИЈА

У КОМПАНИЈИ „НОВОСТИ“

Ментор:  

Студент: 

Датум предаје рада: ___________

Број досијеа:

Оцена: ______________________

Београд

2015

1

2

background image

УВОД

Оглашавање   је   врста   комуникације   које   за   сврху   има   информисање, 

обавештавање   потенцијалних   купаца   о   производима   или   услугама.   Међутим,   нису 
профитне   организације   једине   које   путем   оглашавања   покушавају   да   привуку 
потрошаче.   У   сврху   промоције   оглашавање   користе   и   политичке   странке,   верске 
организације,   војска,   непрофитне   организације...   и   сви   они   који   имају   потребу   да 
јавност информишу о свом деловању. 

Рекламе   као   начин   оглашавања   садрже   чињенице,   информације   и   уверљиве 

поруке о ономе што је предмет рекламирања. Први примери оглашавања јављају се 550. 
године пре нове ере на фигурицама са натписима. Примери рекламних и политичких 
порука нађени су и у рушевинама на Арапском полуострву, а египатски трговци су 
користили папирус на којима су биле поруке о производима и роби. Остаци рекламних 
порука су нађени и у Старој Грчкој и Старом Риму

1

Свака рекламна кампања треба да буде заснована на принципу економичности. 

Трошкови треба да буду у сразмери са оствареним резултатима, а једини начин да се то 
постигне јесте постаљање објективних критеријума и циљева рекламне кампање. Избор 
медија   и   облика   рекламне   поруке   зависи   од   врсте   производа,   начина   продаје   и 
категорије   потрошача   која   се   таргетира.   При   избору   медија   треба   се   руководити 
тежњом да рекламна порука дође до оних којима је стварно намењена.

Развој технике и технологије утицао је, наравно, на начине оглашаванја. Данас 

се   за   оглашавање   већином   користе   масовни   медији   као   што   су   телевизија,   радио, 
филмови,   часописи,   новине,   интернет,   плакати   па   чак   и   видео   игре.   Разне   рекламе 
можемо наћи на и у јавном градском превозу, на станицама, у лифтовима... односно на 
свим лако уочљивим местима. Оно што се јавља као примарни циљ рекламирања јесте 
обавештење   што   већег   аудиторијума   о   организацији   која   се   оглашава,   док   се   као 
секундарни   циљ   јавља   утицај   одређене   пропагандне   поруке   на   жеље   птрошача   да 
испробају производ или услугу.

1

 hr.wikipedia.org/wiki/Oglašavanje

4

НОВИНСКО ОГЛАШАВАЊЕ У СРБИЈИ

Пре појаве радија и телевизије, новине су играле кључну улогу у информисању 

становништва, али и у развоју оглашавања и рекламираја. Први новински огласи код 
нас појављују се у “Српским новинама”, које су од 1834. излазиле у Крагујевцу. Све до 
средине  XIX  века   огласи   су   доносили   вести   о   новим   открићима,   технолошким 
достигнућима, индустријализацији, услугама и производима и јављају се у листовима 
“Подунавка” и “Шумадинак”.

Седамдесетих година  XIX  века започиње рекламирање и оглашавање банака и 

осигуравајућих   друштава,   да   би   се   до   краја   тог   века,   уз   бољу   графичку   опрему   и 
визуелна решења, огласи и рекламе пружали информације о производима чије су робне 
марке и данас препознатљиве као што су кафа  “Франк”, писаће машине  “Бар-лок”, 
шиваће машине “Сингер”. Тих година појавили су се и огласи о најму, куповини или 
продаји   станова,   кућа,   земљишта,   понуда   намештаја,   одеће,   текстила,   књига,   најава 
културних   и   важних   друштвених   догађаја,   рекламирање   занатских   и   трговинских 
радњи. 

У том времену рекламе и огласи су били веома богати илустрацијама што је 

утицало   на   неке   новине,   као   што   су  “Мале   новине”  и  “Недеља”  да   целу   прву   и 
последњу страну посвећују тој форми, а што се као пракса одржало до данас.

слика 1.

 

Прва страна „Малих новина“ посвећена рекламам (број 72, 13. март 1985) и списак 

кажњених продаваца („Београдске општинске новине“, 1. децембар 1929)

2

Крајем и почетком века појављују се огласи из којих сазнајемо да су изузетно 

тразени учитељи страних језика и клавира, банкари, лекари, фармацеути, новинари, као 
и неговатељице гувернанте и кућепазитељке.

2

 www.rts.rs/Oglasi+i+reklame+u+starim+srpskim+novinama.

5

background image

Компанија „Новости“ данас је једна од најмоћнијих и најугледнијих медијских 

кућа на Балкану. Дневни лист „Вечерње новости“ је стуб на којем се врти и уздиже 
цела   кућа.   „Новости“свакодневно   имају   виђе   од   250.000   читалаца.   Због   раширене 
дописничке мреже читаоцима су свакодневно доступне најважније информације. Због 
своје   ексклузивности   фотографије   забележене   од   стране   фотографа   „Новости“   се 
преносе и у осталим медијима. 

Друштвена   одговорност   компаније   „Новости“   огледа   се   у   вишегодишњем 

ефикасном   раду   „Фонда   хуманости“   који   бије   битку   за   оне   којима   је   помоћ 
најпотребнија. У својој дугој традицији „Новости“ су покренуле и низ акција којима 
одају признање најбољима у књижевности, глуми, карикатури, новинарству, сатири... 
Посебно   се   издваја   акција   „Најплеменитији   подвиг   године“   која   ставља   акценат   на 
хумане њуде у земљи и региону.

ИДЕЈА О ОСНИВАЊУ

Идеја   о   покретатању   листа   „Вечерње   новости“   потекла   је   од   познатог 

југословенског   новинара,   публицисте   и   историчара 
Владимира Дедијера. У јеку Тршћанске, кризе у јесен 
1953.   године,   у   редакцији   „Борба“   група   уредника 
радила је на припреми ванредног издања листа, како 
читаоци не би чекали следећи дан да се обавесте шта 
се дешавало у вези са Трстом. Дедијер, који је онда 
био главни уредник „Борбе“ запитао је остале засто 
не бисмо покренули нови лист који излази по подне и 
објавлјује нове, кратке вести, са доста фотографија и 
крупних наслова да би народ могао да се брзо и лако 
обавести. идеја је била прихваћена. Творац идеје је 
предлагао да се лист зове „Вечерња борба“, а његов 
заменик,Дуда   Тимотијевић,   је   сугерисао   име   које 
данас   сви   знамо   „Вечерње   новости“.   Ту   је   почела 
историја.

слика 4. 

Нсловна страна првог боја 

„Вечерњих новости“, јесен 1953. године

4

На   дан   16.   октобар   1953.   године   на   улицама   Београда   појавио   се   први 

„вечерњак“ који није патио од превелике озбиљности, а још мање од уштогљености 
која   је   карактерисала   ондашње   државне   и   партијске   носвине.   Мало   ко   је   могао 
поверовати   да   ће   тај   лист   бити   зачетник   нове   ере   у   југословенском   и   српском 
новинарству, а још мање да ће трајати 60 и више година. Добар део свог успеха може 

4

 http://www.novosti.rs/vecernje_novosti/o_nama

7

Želiš da pročitaš svih 24 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti