Olovo

UVOD

TESKI METALI

Poslednje decenije obeležene su intezivnim društvenim razvojem, koji veoma brzo napreduje u svim područjima ljudske delatnosti.

Zahvaljujući intezivniom tehnološkom i industrijskom razvoju u biosveru se raznim putevima unosi velika količina različitih štetnih i toksičnih supstanci, među kojima važno mesto zauzimaju teški metali zbog mnogobrojnih i često neperdviđenih štetnih efekata na okolinu. Teški metali u životnu sredinu mogu dospeti i antropogenim putem. Visoke emisije teških metala dolaze iz industrije, saobraćaja, komnunalnih i industriskih deponija i drugih antropogenih izvora.

Sa porastom svih vidova aktivnosti savremenog čoveka pojavljuju se znaci upozorenja da osnovne komponente čovekove okoline nisu neograničene. Pojavom sve većeg broja kontaminata smanjuje se moć samoprečišćavanja prirodnih medija, a degradizacija prirode i biosvere se stalno nastavlja. Zagađene životne sredine hemiskim supstancama je jedan od najznačajnijih uzoraka degradizacije ekosistema, među kojima metali imaju poseban ekološki, biološki i zdravstveni značaj.

Razvoj naučne i javne svesti o zagađenju životne sredine, usmerena je u pažnju istraživanja na proučavanje prisustva teških metala u vodi, vazduhu i zemljištu, koji mogu biti postojani stotinama pa čak i hiljadama godina.
Zato metali prestaju da budu briga usko specijalizovanih istraživanja, već postaju predmet sistematskog interesovanja šireg kruga istraživača koji se bavi, svaki sa svog stanovišta, pitanjima opstanka čoveka kao vrste.

Pod pojmom teški metali podrazumevaju se svi metali izuzev: aluminijuma, kalijuma, magnezijuma, natrijuma i kalcijuma odnosno svi metali čija je zajednička karakteristika gustina veća od 5g/cm3. Zbog izrražene toksičnosti u ovu grupu je uključen berilijum (Be) metaloidi: aren (As) i antimon (Sb) i nemetal selen (Se).

Naziv ”teški metali” bazira se na jednom fizičkom parametru, a ne na nekoj zajedničkoj hemiskoj osobini. Zbog toga fiziološko i toksično delovanje ovako definasane grupe predstavlja zbir vrlo različitih mehanizama. U teške metale ubrajaju se: Fe, Zn, Cu a zatim toksični: Pb, As, Hg, Ni, Cd, Mn, Sb, Sn i manje toksični: Au, Ag, Mo, Cr i Co. Od radioaktivnih u ovu grupu spadaju U, Pu i Po. Ekološki su veoma značajni, jer su nerazgradivi, kreću se u ekosistemu i imaju normalan biogeohemiski ciklus.

OLOVO

U prirodi se olovo najčešće javlja u vidu sulfida, PbS, kao ruda galenit. Prženjem se rude prevodi u oksid čijom redukcijom nastaje sirovo olovo. Sirovo olovo sadrži:bakar, antimon, arsen, bizmut, cink,sumpor, kalaj, srebro i zlato. Prečišćavanjem sirovog olova (najčešće elektrolitičkim putem) dobija se čisto olovo plavičastobele boje, samo na svežem preseku je metalnog sjaja, no brzo potamni od stvorenog sloja oksida i baznog olovo(II) karbonata Pb(OH)2•2PbCO3, koji ga štite od dalje oksidacije. To je mek metal, velike gustine i niske temperature topljenja.