цивилизацијама користили различите природне супстанце које су утицале на промену
њихове свести, расположења, мишљења и понашања. Притом, те супстанце, које данас
називамо дрогама природног порекла (мак, хашиш, кока, различите гљиве и слично)
коришћене су искључиво у магијским и религијским обредима, као и у лечењу. Из тог
разлога је њихова употреба одувек била под строгом контролом друштвене заједнице и
могли су је користити само поједини представници те заједнице у одређено време и у
строго одређене сврхе.

На пример, Сумерска цивилизација и религија су познавале узгајање мака, а на

глиненим плочицама су оставиле упутства о начинима припреме

опијума.

Становници

Европе су, пре више од 4000 година, узгајали

мак

из чијег су семена добијали уље. У

грчкој митологији, мак је био посвећен богињи ноћи - Нух, богу смрти - Танатосу, богу
спавања – Хипносу и његовом сину – богу сна Морфеју. Из античке Грчке, опијум
доспева у Рим, а Арапи га одатле у VI и VII веку преносе у Персију, Индију и Кину. И
сибирски шамани су познавали халуциногена својства појединих

гљива

, а кроз

екстатична стања у која су себе доводили конзумацијом тих гљива, су покушавали да
успоставе контакт са натприродним силама. Код Инка, лишће

коке

је било симбол

божанске снаге, а према легенди, синови Сунца су дали ту биљку народу како би
заборавили глад, умор и беду у којој су се тада налазили.

Масовна употреба, односно злоупотреба дрога почиње да добија алармантне и

епидемијске размере од средине шездесетих година ХХ века, нарочито у Сједињеним
Америчким Држвама и земљама западне Европе.Оно што је окарактерисало тај период
јесте да су млади људи масовно почели да конзумирају дрогу, тада су почеле да се
користе све јаче врсте дрога (не само природног, већ и синтетичког пореккла), долази до
интензивне и недозвољене производње, комерцијализације, као и до значајне друштвене
последице.

Наша држава је, као и многе друге савремене државе, увидевши да је

злоупотреба опојних дрога, не само национални, негго и глобални проблем,
ратификовала најзначајније међународне конвенције у области контроле, спречавања и
сузбијања злоупотребе опојних дрога. То су

Јединствена конвенција о опојним дрогама

из 1961. године,

Протокол о измени Јединствене конвенције о опојним дрогама

из 1972.

године,

Конвенција о психотропним супстанцама

из 1971. године и

Конвенција УН

против незаконитог промета опојних дрога и психотропних супстанци

из 1988. године.

Ратификацијом ових међународних конвенција, Република Србија се обавезала да
њихове одредбе инкорпорира у домаћем кривичном законодавству, што је и учињено.

Предмет овог рада биће опојне дроге, њихова неовлашћена производња и

промет, као и сузбијање са освртом на статистику, како на глобалном нивоу, тако и на
националном нивоу.