Oportunitetni troškovi

Svakog dana nalazimo se u situaciji da vršimo izbor. Uglavnom to radimo nesvesno, ali izbor je tu i zapravo vagamo između dve ili više stvari. Kako smo ograničeni našim budžetom ili recimo vremenom, moramo odabrati šta je za nas najbolje. Obično gledamo šta dobijamo tom odlukom, ali ne i koji je njen trošak. Na svim ekonomskim školama i fakultetima, ovo je jedna od prvih stvari koja se uči u osnovima ekonomije. Po definiciji, oportunitetni trošak je izgubljena korist koja nastaje u onim situacijama kada izbor jedne alternative u isto vreme znači napuštanje neke druge.
Oportunitetni trošak predstavlja sumu izgubljenog novca zbog nekorišćenja resursa na najbolji mogući način. Oportunitetni trošak ne predstavljaju računovodstveno prihvaćeni trošak, ali se on uzima u obzir prilikom donošenje ekonomskih odluka. Preduzeće prilikom donošenja svojih ekonomskih odluka mora da uzme u obzir oportunitetni trošak koji nastaju prilikom odabira jedne alternative, tj od čega je potrebno odustati da bi se nešto drugo dobilo. Svaka poslovna odluka ima oportunitetni trošak jer izbor jedne stvari u svetu znači žrtvovanje neke druge. To su troškovi alternativne upotrebe novca.

1. DEFINISANJE TROŠKOVA

Troškovi su novčano izražena trošenja sredstava za rad koji su sastavni delovi cene koštanja učinka. Smatra se da je ova definicija pod uticajem prakse. Pošto se kao elementi proizvodnje smatraju materijal, sredstva za rad, radna snaga onda su i njihova trošenja u procesu reprodukcije u stvari troškovi.
Proces proizvodnje se odvija tako što čovek svojim radom deluje na predmete rada pomoću sredstava za rad. Rezultat procesa rada je proizvod (ili usluga). Uslov za dobijanje proizvoda određenih upotrebnih kvaliteta je ulaganje u proizvodnju materijala (predmete rada), sredstva za rad i radne snage, ovi elementi ulaganja imaju svoju vrednost utrošenog rada kao i svih sredstava i dobra koja su potrošena u cilju proizvodnje novih proizvoda. To praktično znači da su troškovi vrednosti utrošene u reprodukciji. Troškovi su novčane vrednosti utrošenog živog opredmećenog rada potrebnog za izradu određenog proizvoda.
Vrednost utrošenog živog i opredmećenog rada postaju trošak ako se:2
• trošenje elemenata proizvodnje zbilo u procesu reprodukcije;
• da su trošenja vrednosti u reprodukciji prouzrokovana utrošcima elemenata proizvodnje;
• da su utrošeni elementi reprodukcije imali izraz društvenog priznanja ekonomske vrednosti.
Troškovi su u savremenim uslovima razvoja proizvodnih snaga i teorije predmet permanentnog izragunavanja, interesovanja i praćenja. To je sasvim razumljivo jer troškovi predstavljaju ključno pitanje svake privrede i svakog preduzeća ponaosob. Nivo ostvarenja ekonomije preduzeća je uslovljen veličinom troškova. Značaj troškova se može procenjivati sa više aspakata, mogu se svesti na:3
• aspekt makroekonomije;
• aspekt ekonomije preduzeća; • aspekt mikroekonomije.

Zavisno od ciljeva posmatranja, troškovi elemenata proizvodnje kao oblik ulaganja vrednosti u proces reprodukcije, klasifikuju se po osnovu nekoliko kriterijuma:
• Prirodne vrste troškova: troškovi materijala, sredstava za rad i troškovi rada;
• Ekonomski troškovi: troškovi koji su nužni (troškovi sredstava za proizvodnju i rada) i troškovi koji nisu nužni (kamate);
• Direktni troškovi koji se mogu neposredno obuhvatiri cenom koštanja pojedinih proizvoda kao što su rad izrade, materijal za izradu i indirektni troškovi koji se raspoređuju na nosioce, kao što su režijski troškovi;
• Troškovi po mestima i nosiocima;
• Ukalkulisani, rezervisani i naplaćeni troškovi;
• Stvarni, planski i standardni troškovi;
• Sa aspekta mogućnosti prilagođavanja veličine preduzeća smanjenju troškova:
kratkoročni i dugoročni troškovi;
• Sa stanovišta mogućnosti uticaja pojedinih delova preduzeća na troškove: kontrolisani i nekontrolisani troškovi;
• Troškovi proizvodnje i troškovi prometa;
• Zavisno od obima proizvodnje: fiksni, polufiksni i varijabilni troškovi.