Osiguranje

Zadatak ovog diplomskog – master rada je da prvo sa teoretskog a zatim i praktičnog aspekta sagleda kretanje rizika u osiguranju useva i plodova kao grane osiguranja imovine. Tržište osiguranja je kod nas jos uvek nedovoljno razvijeno, ali se svakim danom sve vise razvija i počinje da prati trendove drugih, razvijenih zemalja, i sigurno značajnu ulogu u njegovom razvoju imaju sve veći broj osiguravajućih kuća koje se pojavljuju na našem tržištu i upoznavanje stanovništva sa prednostima osiguranja kojih je zaista mnogo.

Rad obuhvata nekoliko poglavlja. Na početku je dat mali osvrt na istorijski razvoj osiguranja, negov značaj i osnovne karakteristike osiguranja. U drugom i trećem delu posebna pažnja je posvećena rizicima u osiguranju njihovoj podeli upravljanju i klasifikacijama kao i upoznavanju sa osiguranjem useva i plodova. U završnom delu rada je prikazan praktičan primer.

I OSIGURANJE POJAM I DEFINICIJA

Osiguranje je nauka koja se bavi proučavanjem delovanja ostvarenja rizika, ekonomskim posledicama istog, kao i izučavanjem načina za sprečavanje i umanjenje mogućnosti nastanka rizika. Osiguranje je zapravo institut društvene reprodukcije, koje deluje kao korektiv poremećaja nastalih zbog dejstva rušilačkih sila izazvanih prirodnom ili ljudskom destrukcijom.

Naučna osnova osiguranja počiva na saznanjima da u pogledu stihijskih događaja izazvanih prirodnim ili veštačkim rušilačkim silama i dešavanjima nesrećnih slučajeva, postoji i određena zakonitost (aktuarstvo zasnovano na računu verovatnoće)

U osiguranju se ostvaruje uzajamnost i solidarnost, odnosno aktuarski posmatrano vrši se izjednačavanje rizika, odnosno njegovo atomiziranje. To znači da štete koje nastaju dejstvom stihije ili nesrećnih slučajeva u određenom periodu po određenim grupama rizika koji su isti ili slični, padaju na teret svih onih kojima preti opasnost od istih rizika, a ne na pojedinca.

1.1. NASTANAK OSIGURANJA

Smatra se da je pojava privatne svojine uslovila organizovanu zaštitu imovine koja je bila preteča delatnosti osiguranja. Korene osiguranja nalaze se još kod Vavilonaca koji su pre četiri milenijuma primenjivali oblik osiguranja koji se sprovodio tako što se u slučaju gubitka broda njegovom vlasniku nadoknađivala šteta , ali koji je u slučaju da brod srećno stigne na svoju destinaciju bio dužan da isplati određeni deo svoje dobiti. Osiguranje odnosno njegovi elementi javljaju se i praksi kineskih trgovaca koji su pre 5000 godina prevozeći robu preko reke Jangce imali običaj da je podele u više čamaca čime su na jednostavan način delili rizik u slučaju prevoza preko opasnih mesta. Potonućem pojedinih čamaca biva uništen samo deo robe , dok je ostatak robe ukrcan na ostalim čamcima bio spašen. Pored toga, oni su zajednički snosili štetu propasti i pojedinih čamaca.

Pozitivan uticaj na širenje osiguranja je imalo okriće Amerike i do tada nepoznazih pomorskih puteva.
Za pojavu osiguranja u Engleskoj zaslužni su italijani iz Lombardije, zbog čega je, i prva sačuvana polisa, napravljena u Engleskoj 20. septembra 1547. god., bila napisana na Italijanskom.

Pravo osiguranje u sadašnjem smislu se javilo tek kada su se, na bazi razvoja statističko matematičke nauke (pre svega računa verovatnoće) izravnavali rizici tako da se operacija na sastoji samo u tome da šteta prelazi s jednog pojedinca na drugog već se šteta razdeljuje na sve učesnike u operaciji.

Osiguranje je institucuja koja nadoknađuje štete nastale u društvu, njegovoj privredi ili kod ljudi, usled dejstva rušilačkih prirodnih sila ili nesrećnih slučajeva.
Ono, ustvari, pruža ekonomsku zaštitu osiguranicima (pravnim i fizičkim licima) od štetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi kad nastane osigurani slučaj, odnosno kad se ostvari rizik u svim fazama društvene reprodukcije, ili u svakodnevnom životu ljudi.
Pojmovi opasnosti, rizik, šteta, odšteta usko su povezani s pojmom osiguranja.
Osiguranje predstavlja udruživanje svih onih koju su izloženi istoj opasnosti s ciljem da zajednički podnesu štetu koja će zadesiti samo neke od njih. Osnova osiguranja leži u načelu uzajamnosti i solidarnosti.

Osiguranje se javlja u tri vida, odnosno ima tri sastavna dela:

• ekonomski
• tehnički
• pravni

Prvi tragovi osiguranja u Srbiji nalaze se u Zakoniku cara Dušana iz 1349. i 1354. godine a osiguranje u današnjem smislu reči u Srbiji se, kao privredna aktivnost, pojavljuje u 19. veku.
Prvo osiguranje u Srbiji pominje se 1839. godine. Te godine osigurao je u Beogradu neki Zuban svoju kuću. “Posle nekoliko dana kuća izgori i agent Tršćanskog osiguravajućeg društva, koji se nalazio u Zemunu i kod koga je bilo izvršeno osiguranje, isplati odmah osiguranu sumu od 175 talira”, pisale su ’’Srbske novine ‘’.

Danas u Srbiji (prema podacima Narodne banke Srbije ) posluje 20 društava za osiguranje, 48 društava za posredovanje i zastupanje u osiguranju i vršenje drugih poslova u osiguranju, 103 preduzetnika (zastupnika u osiguranju), jedna turistička agencija koja se bavi posredovanjem u osiguranju i 3 banke koje imaju ovlašćenje za zastupanje u osiguranju.

Tehička osnova osiguranja

Ekonomski vid se izražava u cilju koji se postiže u osiguranju – to su funkcije osiguranja.
Tehnički je onaj deo koji uređuje funkcionisanje osiguranja kao specifičnog mehanizma za izjednačavanje rizika.
Pravni predstavlja uređivanje veoma brojnih pravnih odnosa koji nužno nastaju u osiguranju udruživanjem sredstava za obeštećenje svih osiguranika koje zadesi šteta.

1.2. FUNKCIJA OSIGURANJA

Osiguranje ima tri funkcije:

1. čuvanje (zaštita) imovine
2. mobilizacija (prikupljanje) novčanih sredstava (finansijska funkcija)
3. poboljšanje životnih uslova (socijalna funkcija)

Čuvanje (zaštita) imovine je osnovna funkcija osiguranja, što će reći da su dve druge uglavnom izvedene.