Висока школа струковних студија
за менаџмент у саобраћају-Ниш
СЕМИНАРСКИ РАД
П р е д м е т : Кризни менаџмент
Т е м а :
ПОЈАМ КРИЗНОГ МЕНАЏМЕНТА
П р о ф е с о р:
С т у д е н т :
Доц. Др Мирослав Милутиновић Лука Илић, 26-П
Н и ш,Мај.
.2016.год.
У В О Д
У историји људске цивилизације једна од константних појава њеног опстанка и развоја биле су
друштвене кризе и природне катастрофе. Непосредно деловање различитих криза и
катастрофалних догађаја често је мењало етничку, социјалну, економску или политичку слику
многих друштвених заједница и њихових култура. Данас, на почетку двадесет првог века тај се
историјски тренд наставља, иако се људско знање и свеопште човекове способности свакодневно
увећавају, па изгледа да је његова моћ над друштвом и природом безгранична.
Међутим, модеран човек, поред своје привидне планетарне доминације, данас живи у
„друштву ризика“, дубоко забринут за безбедност, односно за своју будућност, и постаје веома
осетљив на најмањи знак њиховог угрожавања. Изненадни терористички напад на САД од 11.
септембра 2001. године практично је разбио илузију о нерањивости великих и моћнох држава и
нација , када се показало да у постојећој констелацији међународних односа и кризном времену у
коме живимо, ни Америка као највећа светска суперсила није сасвим безбедна ни сигурна.
Наиме, у постојећем односу снага у међународној заједници нове софистициране технике
и технологије носе са собом и нове могућности за настанак и развој различитих догађаја,
конфликата и појава катастрофалних размера. По неким тумачењима оне нужно воде, пре или
касније, у цивилизацијску катастрофу услед своје комплексности и могућности великог разорног
дејства. Последице неких од ових технологија, као на пример, производња нуклеарне енергије или
коришћење генетског инжињеринга, не могу се из данашње људске перспективе довољно ни
замислити. Велике урбане демографске и технолошке концентрације и све сложеније
инфраструктурне творевине повећавају рањивост друштвених заједница и њихову осетљивост на
друштвене, природне и друге катастрофе. Такође, савремени свет, иако најтешње повезан у својој
досадашњој историји, и након пада фамозног Берлинског зида и остваривања нових
наднационалних интеграција, далеко је од тога да буде хомогена и хармонична друштвена
заједница.
Данас су у свету све више присутне дубоке социјалне поделе на богате и сиромашне,
као и бројне противуречности и антагонизми по разним другим основама (културним, расним,
етичким, националним или религијским), што додатно узрокује различите врсте вештачки
произведених криза и конфликата. На крају, и моћ и богатство као „ основне вредности“ савремене
цивилизације, проистекли из одређених архетипских образаца човека као господара природе који
има апсолутни онтолошки приоритет, доводе планету Земљу и живот на њој на сам руб пропасти,
о чему најсликовитије говори глобално отопљавање и друге климатске промене које могу довести
до њене свеопште катаклизме или новог леденог доба.
Појам кризног МЕНАЏМЕНТA
Појам кризе као стање одступања од нормалног поредка ствари, настао је релативно касно,
односно тек када су људи схватили да у природи и друштву постоји некакав ред и законитост, тј.
космос, а не неред и ненормалност, односно хаос. Криза као одступање од нормалности, односно
као нарушавање уобичајеног реда ствари и њиховог функционисања, дуго је схватана као
производ више силе или као резултат некакве „божје воље“, па су се људске активности у
случајевима криза сводиле на магијске ритуале, тј, мистичне покушаје кроћења више силе или
„заповедања“ тој сили , односно на религијске обреде (жртве или молитве) да би се апсолутна и
мистична моћ умилостивила или да би јој се исказала захвалност.
Са продором рационалног мишљења и реалног погледа на свет, уз убрзани развој науке,
технике и технологије, јавила су се и прва настојања људи да опишу, класификују, разумеју и
објасне кризе и да изграде што адекватније начине и поступке за управљање кризама, тзв. кризни
менаџмент. Ипак, кризни менаџмент као научно – теоријска дисциплина и рационално осмишљена
пракса, настаје тек у другој половини двадесетог века.
Порекло термина „кризни менаџмент“ налази се у политичкој сфери људске делатности
савременог доба. Наиме, сматра се да је амерички председник Џон ф. Кенеди први употребио овај
израз током Кубанске кризе 1962. године, када је конфронтација САД и СССР-а услед
инсталирања совјетских ракета са нуклеарним главама на Куби, довела читав свет на ивицу
Трећег светског рата. На тај начин и употребом таквог термина амерички председник Кенеди је
описао управљање једном озбиљном, ванредном ситуацијом.
1
1
Када је у условима биполарне равнотеже (поделе света) и хладног рата СССР почео да губи трку у наоружању са САД,
тако да је територија САД била изван домашаја совјетских нуклеарних ракета, док су САД могле да погоде било који
циљ у СССР-у, совјетски премијер Никита Хрушчов је у лето 1962. године дошао на идеју о распоређивању ракета
средњег домета на Куби. Кубански председник Фидел Кастро прихватио је ову понуду плашећи се инвазије на Кубу од
стране САД. У лето 1962. године, Совјети су тајно почели инсталацију постројења потребних за лансирање ракета.
Криза је за САД почела 15. октобра те године када су се ова постројења видела на на америчким обавештајним
фотографијама. Председник Кенеди је окупио групу од својих 12 најважнијих саветника да би размотрио начин
решавања ове кризе. Определио се за поморску блокаду Кубе и јавно обелоданио постојање кризе 22. октобра уз изјаву
да ће се свака ракета лансирана са Кубе на САД сматрати нападом СССР-а и захтев да Совјети одмах у подпуности
уклоне то офанзивно оружје са Кубе. Потом су уследиле свеобухватне ратне припреме након чега је Хрушчов изразио
спремност за уклањање ракета у замену за америчко уклањање пројектила из Турске. САД су то прихватиле уз услов да
се то јавно не објављује како би се решење кризе представило као америчка победа. Споразум је постигнут 28. октобра
1962. године и свет је избегао катастрофу Трећег светског , вероватно нуклеарног рата који би избио између ове две
тадашње суперсиле.
Кризни менаџмент као функција, односно делатност кризног менаџмента старија је од тог
термина. Наиме, управљање ванредним догађајима (ситуацијама) као формална одговорност
државе настало је са напорима да се одговори на растуће претње пожара у великим градовима
Америке у двадесетом веку. Касније, та делатност,тј. кризни менаџмент настаје и као
организација, односно формирају се посебни органи, тела и агенције које су се почеле бавити
управљањем кризама.
И данас су кризе за сваку организацију увек могуће и неизбежне, али су менаџери и у
профитном (привредном) и у непрофитном (државном) , тј. приватном и јавном сектору свесни да
њихово трајање може бити знатно краће, а последице неупоредиво мање уколико је организација
припремљена за кризу. Управо то и јесте задатак кризног менаџмента као новог поља менаџмента,
с обзиром да постоје два типа криза: „оне којима ми управљамо и оне које управљају нама“.
Проактивно планирање омогућава менаџерима да контролишу и реше кризу, а
игнорисање могућности да криза дође, с друге стране, води ка томе да криза крене
неконтролисано, тј. властитом инерцијом.
Кризни менаџмент (као способност управљања кризама) се може применити у скоро
свакој области људске делатности, али се и данас најчешће повезује са међународним односима,
политичким наукама и пословном сфером. Поред тога, данас је у свету кризни менаџмент и као
функција и као организација, веома присутан у великим компанијама, али и у тзв. непрофитном
сектору у најразличитијим областима, почев од одбране, енергетике и туризма до спорта и
образовања. С тим у вези, бројне школе и факултети данас, нарочито у развијеном свету, сачинили
су приручнике за понашање у кризним ситуацијама као што су пожари, непожељни посетиоци,
најаве о подметнутој бомби, насиље, смрт студента и слично. С друге стране, неспремност и
неадекватно реаговање у случају криза изазивају озбиљне последице у свакој организацији,
држави и друштву.
Кризни менаџмент је врста апликативног (примењеног) менаџмента и као менаџмент
уопште не представља неку егзактну науку, већ првенствено праксу руковођења пословима у
кризним ситуацијама. С тим у вези, постоје бројне дефиниције кризног менаџмента које га, на
пример, одређују као способност организације да поступа брзо, ефикасно и ефективно у могућим
операцијама које имају за циљ смањивање претњи и умањење штете, или као поступање у
непредвиђеним ситуацијама.
У општем смислу, кризни менаџмент се може одредити као скуп функција или процеса
који имају за циљ да идентификују, изуче и предвиде могуће кризне ситуације и да успоставе
посебне начине (поступке) који ће организацији омогућити да спречи кризу или да се са њом
избори и да је превазиђе уз минимизирање њених последица и што бржи повратак у нормално
стање. Дакле, кризни менаџмент је општи назив за скуп (врсте) активности усмерене на поступање
са неким системом који је у стању поремећаја. Те врсте активности су усмерене на превенцију,
припрему, ублажавање и опоравак организације или неког система који су погођени кризом. Ради
се о обликовању поступака, договора и одлука које утичу на ток кризе.
Значи, кризни менаџмент обухвата организацију, припреме, мере и распоређивање
материјалних и људских ресурса за савладавање кризе. Он се обично одвија у условима
