Osnovi ekonomije

EKONOMIJA KAO NAUKA

Ekonomija jeste nauka o ponasanju ljudi u onim slucajevima u kojima su zadovoljeni sledeci uslovi:
1) ogranicenost resursa kojim se zadovoljavaju ljudske potrebe – Postoje izuzeci kao sto su npr voda i vazduh, koji nisu ograniceni, ali vecina resursa je ograniceno, pa i kljucni resurs, odnosno radna snaga i vreme kojim raspolazemo
2) neogranicenost ljudskih potreba, tako da se ljudi suocavaju sa izborom – Suocavaju se sa izborom iz najmanje dva razloga. Prvi razlog jeste sama ogranicenost resursa, ne mogu se zadovoljiti sve ljudske potrebe pa se mora napraviti izbor izmedju potrebe, rangirace se po hitnosti zadovoljenja. Drugi razlog jeste to sto resursi mogu alternativno zadovoljavati razlicite ljudske potrebe.
3) racionalno ponasanje ljudi tako da se moze svesti na maksimizaciju i minimizaciju vrednosti – Najpoznatije ovakvo ponasanje jeste ponasanje kojim ljudi maksimizuju korisnost koju uzivaju tj sopstveno blagostanje.Ukoliko se ljudi ne ponasaju racionalno, onda je to predmet neke druge nauke, a ne ekonomske.
Primer kako ekonomska nauka istrazuje racionalni izbor ljudi jeste analiza kriminala. Polazi od toga da svaki pojedinac moze alternativno da upotrebi resurse kojim raspolaze. Shodno tome na njemu je izbor. On svoje resurse moze uloziti u delatnosti koje su u skladu sa zakonom ili u one koje to nisu.

Metodologija ekonomske nauke
Ekonomska nauka je deduktivna. Polazi od odredjenih polaznih premisa odnosno tvrdnji koje se prihvataju bez potrebe da se dokazuju. Na osnovu njih donose se teorijske tvrdnje. Neophodno u ovom postupku jeste unosenje dodatnih radnih pretpostavki koje sluze da olaksaju razumevanje sveta koji nas okruzuje.
Cesto se ekonomskom analizom dolazi do nalaza koji se prikazuju kao modeli-u njima su otklonjeni svi elementi nebitni za odredjeno ljudsko ponasanje. Mogu biti algebarski, graficki i verbalni.
Postavlja se pitanje da li su ti nalazi relevantni, jer se tvrdi da pretpostavke nisu realisticne tj da odstupaju od stvarnosti pa samim tim ni nalazi.
Zato se nalazi trebaju testirati. Nauke se medjusobno razlikuju po metodima koje koriste za empirijsko testiranje, uglavnom prirodne nauke koriste eksperiment, ali posto je eksperimentalna ekonomija tek u zacetku, ekonomija se koristi realnim zivotom.Ukoliko empirijsko testiranje pokaze da nalazi nisu u skladu sa stvarnoscu otvaraju se dve opcije. Prva je da se testirana teorija odbaci ukoliko postoji alternativna koja bolje objasnjava stvarnost. Druga je da se testirana teorija reformulise. A ukoliko se teorije epirijski potvrde tu opet nije kraj verifikaciji. Ona se nastavlja novim postupicima, jer je sustina naucne metodologije da nikada nijedna teorija nije zasvagda dokazana.

Ekonomska nauka i ekonomska politika
-Svi nalazi ekonomske nauke su pozitivni tj vrednosno neutralni iskazi. Tipican takav iskaz je npr: Ukoliko dodje do pada cena neke robe, povecace se kolicina trazenja te robe. Dakle, ovi iskazi ne govore da li je to pozeljno ili ne, vec samo pruzaju informacije na koji nacin se odredjena stanja mogu dostici.
-Nasuprot ovim iskazima postoje vrednosni ili normativni iskazi koji sadrze tvrdnju sta je pozeljno a sta ne. Npr.’’Vlada treba da poveca iznos minimalne plate’’ Ovakvi iskazi ne spadaju u ekonomsku nauku vec u ekonomsku politiku.

2.OSNOVNI EKONOMSKI POJMOVI

Ekonomija je pojam koji ima dva znacenja: U prvom znacenju oznacava nauku o kojoj je bilo reci u prethodnom pitanju, u drugom smislu predstavlja sinonim za privredu.

Privredni subjekti su oni subjekti koji donose ekonomske odluke. Postoji nekoliko grupa privrednih subjekata, to mogu biti najcesce fizicka lica, a mogu biti i razlicita pravna lica koja se pojavljuju kao proizvodjaci. To moze biti i drzava koja se javlja i na strani proizvodnje i potrosnje. Pored toga ona regulise i pravila igre ekonomskog zivota.

Trziste se moze definisati na vise nacina. Ono predstavlja skup prodavaca i kupaca odredjenog proizvoda, a takodje moze predstavljati uredjen prostor unutar kog se obavlja razmena

Resursi predstavljaju sredstva kojima se mogu zadovoljiti odredjene ljudske potrebe. Njihova upotreba omogucava stvaranje vrednosti sto ih razlikuje od sirovina koje koje prenose svoju vrednost.

Kapital je vrednost koja stvara prinose i moze se uvecati .Najcesci je oblik fizickog i finansijskog kapitala. Fizicki predstavlja osnovna sredstva, tj stalnu imovinu kojom se obavlja proizvodnja (zgrade, opreme, masine).Novcani ili finansijski se plasira u razlicite vrste fizickog kapitala.

Radna snaga je proizvodni faktor koji obuhvata sve ljudske sposobnosti kako prirodne obdarenosti (inteligencija, talenat) tako i one koje su posledica obrazovanja. Ona nije zadat proizvodni faktor vec se investiranjem moze uvecati.

Preduzetnistvo jeste posebni proizvodni faktor koji nije obuhvacen radnom snagom.Preduzetnici zapravo spadaju u posebnu vrstu radne snage koja se od ostale radne snage razlikuje jer se krece putevma koje do tad niko nije presao, takodje postoji i sposobnost da se podnosi rizik.

Zemljiste jeste tradicionalni proizvodni faktor koji se vezuje pre svega za poljoprivredu. Nekada se smatralo da jedino zemljiste moze da stvori vrednost, a danas delatnosti vezane za zemljiste cine jako mali deo proizvodnje.