Osnovi makroekonomije

1.UVOD

Makroekonomija potiče od grčkih riječi macros(veliki) i oikonomia(ekonomija) što
znači da proučava ekonomske agregatne veličine.Makroeokonomija je ekonomska disciplina

koja proučava pojave na nivou ekonomije u cjelini, na nacionalnom, a danas i međunarodnom

nivou, bavi se inflacijom, nezaposlenošču i privrednim rastom.

Makroekonomija pokazuje da ono što važi za pojedinca ne mora važiti i za društvo u celini,pa

ni makroekonomija nije replika mikroekonomije.Kriza u makroekonomiji proističe iz

neuspijeha ekonomista da u svoje teorije uspješno integrišu stepen dosegnutog znanja .

Makroekonomija se javlja kao prakseološka naučna disciplina koja na primjene statistike,
matematike i sl. vrši ekonomsko modeliranje privrede i na osnovu toga utvrđuje mjere koje je
neophodno preduzimati radi njenog uspješnog poslovanja.
Znači, makroekonomija određuje:
pristup- agregiranje;
predmet- čitav ekonomski sistem jedne nacije;
metod- induktivna analiza odnosa između agregatnih veličina
svrha- shvatanje međuzavisnosti koje postoje među glavnim agregiranim varijablama, a
posebno predviđanje ukupne proizvodnje, njenih komponenti i upotrebe.

2.DESET(10) ZAJEDNIČKIH ELEMENATA MAKROEKONOMIJE

1.Sve ključne komponente agregatne tražnje-potrošnja, investicije I neto izvoz – u obrnutoj su
proporciji prema realnoj kamati;
2.Agregatna tražnja-utiče na ekonomske aktivnosti na kratak rok;na dugi rok ekonomija vraća
na svoju dugoročnu putanju rasta;
3.Dugoročna stopa rasta-određena je udjelom investicija u društvenom bruto proizvodu, I
stepenom u kome državna ekonomska politika podstiče širenje slobodnih tržišta I tehnološke
inovacije;
4.Centralna banka-kontroliše nominalnu kamatu;dugoročne kamate određene su očekivanom
stopom inflacije;
5.Privredni subjekti-imaju očekivanja okrenuta unaprijed, ona nisu savršena, ali oni
neprestano uče I ispravljaju greške iz prošlosti;
6.Monetarna politika-kratak rok utiče na cijene I količine, a na dugi rok utiču jedino na
cijene. Ne postoji dugoročna nagodba između inflacije I nezaposlenosti.
7.Kratkoročni uticaj monetarne politike-ne može se predvidjeti precizno,s obzirom na
brojne kanale uticaja novca na autput, kao I kašnjenja tokom tog uticaja;
8.Nadnice-su na kratak rok na promjene u ekonomiji reaguju sa velikim kašnjenjem.
Na dugi rok nadnice su jednake marginalnoj produktivnosti rada;
9.Budžetski deficit-mogu biti finansirani zaduživanjem države kod centralne banke,što
izaziva inflaciju, ili emisijom obveznica što izaziva rast realne kamate.Rast budžetskog
deficita smanjuje dugoročnu stopu rasta;
10.Tržišta-se uravnotežuju,a pojedinci maksimiziraju svoju korisnost u uslovima rigidnosti,
ograničene likvidnosti I netačnih očekivanja.

3.KEJNSOVA EKONOMSKA TEORIJA

Kejnsov uticaj na kreatore makroekonomske politike u međuratnom period bio je
ogroman,a veliko interesovanje koje je izazvao može se objašnjavati;
1.Doprinosom na teorijskom planu
2. Uticajem na kreiranje britanske ekonomske politike,
3. Zanimljivim ličnim životom.
Tri središnje Kejnsove ideje :
1.Nevoljna nezaposlenost-ovo je ključna Kejnsova ideja
2.Nevoljna nezaposlenost se duguje nedostatku agregatne tražnje,koja je zbir tražnje
potrošača i investitora
3.Državna intervencija treba da uveča agregatnu tražnju ako je ona nedovoljna.
Kejns je formulisao i poznatu hipotezu o apsolutnom dohotku,po kojoj sa rastom dohotka
potrošnja apsolutno raste,ali relativno zaostaje.
Smatrao je da će problem nedovoljne agregatne tražnje biti sve izoštreniji kako društvo

postaje bogatije, neće biti dovoljno invesaticija što će uvećati nezaposlenost i društvo gurati u

sve dublju krizu. Ti procesi će se ubrzavati zbog akceleratorskog dejstva na potrošnju i

multiplikativnog na investicije. Ovi procesi deluju poput spirale koja u svoj vrtlog uvlači sve,

bez izuzetka. Ravnotežu u sistemu remete injekcije (prilivi u sistem – investicije) i povlačenja

( odlivi – štednja). Po Kejnsu, štednja i investicije nisu jednaki, jer ljudi štede i investiraju iz

različitih pobuda, a to dovodi do toga da se privredna aktivnost može spustiti na opasno nizak

nivo.