Osnovni istraživački nacrti

PROJEKTOVANJE ISTRAŽIVANJA

Naučno istraživanje je sistematsko proučavanje predmeta, zasnovano na primeni naučnih instrumenata za prikupljanje, obradu i analizu podataka kao i na primeni naučnih metoda za izvođenje zaključaka o svojstvima predmeta istražvianja. Upravo zato što istraživanje mora da bude sistematsko, ono se mora unapred projektovati i planirati.
Projektovanje istraživanja se razlikuje u zavisnosti od složenosti predmeta, vremenskog zahvata i metodološkog pristupa. Za potrebe opisa različitih vrsta projekata razlikovaćemo:
1) Projektovanje složenih, fundamentalnih istraživanja; ova istraživanja karakteriše sledeće:

a. za predmet imaju kompleksne pojave,
b. rade se u dužem vremenskom periodu (nekoliko godina),
c. kombinuju više metoda, uključujući i teorijske,
d. sprovode se angažovanjem čitavih istraživačkih timova
e. često su multidisciplinarna
f. sastavljena su od više pojedinačnih projekata

2) Projektovanje pojedinačnih, jednokratnih istraživanja; ova istraživanja karakteriše:

a. imaju mnogo uži predmetni opseg: često su to odnosi dvaju ili više svojstava nekog predmeta (varijbali u statističkom smislu)
b. ispituju odnose uslovljavanja ili uzročnosti među nekim pojavama
c. vremenski po pravilu kraće traju
d. sprovodi ih manji broj ljudi, a često je to samo jedan autor koji može da koristi pomoć drugih istraživača (npr. doktorski radovi)

Ovde ćemo izložiti sastavne delove projekta prvih, odnosno složenih, fundamantalnih istraživanja, dok će gro izlaganja o postavljanju ovih manjih istraživanja biti dat u delu koji se bavi istraživačkim nacrtima . A u toku rasprave ćemo napomenuti koji delovi projekta su tipični za onu drugu vrstu istraživanja.

Projekat istraživanja se sastoji od sledećih delova:

1. Formulacija problema koji treba rešiti istraživanjem,
2. Određivanje ciljeva istraživanja,
3. Razrada predmeta istraživanja,
4. Postavljanje hipoteza, i određivanje vrste podataka neophodnih za njihovu proveru
5. Izbor metoda, određivanje načina prikupljanja podataka, njihove obrade
6. Testiranje hipoteza, izveštaj, zaključci

 
FORMULACIJA PROBLEMA

Istraživanjem se bave ljudi koji imaju strast za otkrivanje novog i ono se teško može zamisliti kao intelektualna rutina. Istraživač je stalno zaokupljen izvorima saznanja o predmetu koji ga zanima, pa bili to vlastiti nalazi, nalazi drugih kolega, ili neposredan, intuitivni doživljaj stvarnosti i samog predmeta. On/a sagledava nove dimenzije i svojstva predmeta, nove pristupe njegovom izučavanju; neki od tih pristupa mu se čine odličnim, drugi pogrešnim itd. Iz te situacije – podsticajna istraživanja i ona koja mu izgledaju kao korak u pogrešnom pravcu – rađa se izvesna napetost koja vremenom sazreva u motiv za novo istraživanje. To se dešava kad shvatimo da postoji praznina u dosadašnjim istraživanjima ili protivrečnost u različitim pristupima i nalazima i da to zahteva nov istraživački napor, traženje puteva do novih uvida kojima bi se te praznine popunile. To je polazna tačka svakog istraživanja: kad se nađemo pred nekom zagonetkom, osetimo da možemo da je rešimo i svojski se zainteresujemo za to. Taj početni korak naziva se istraživački problem, ili, kod manjih istraživanja prosto istraživačko pitanje. Osnovni sadržaj ovog dela projekta je što preciznije određenje samog problema. Pogledajmo to na sledećem primeru.

Recimo da se jedan krug sociloga suočava sa sledećim problemom: sociologija i socijalna psihologija su pokazale da u razvijenim građanskim društvima pripadnost različitim društvenim klasama po pravilu podrazumeva i prihvatanje različitih sistema vrednosti, stilova života, ideoloških i političkih pogleda i sl. Srpsko društvo je tokom devedesetih prošlo kroz veoma dinamične promene u obe pomenute sfere: zbog sankcija, napuštanja komunizma, privatizacije itd. neki ljudi su iz nižih slojeva (sitni preduzetnici, računovođe, provincijalni direktori državnih firmi, politički aktivisti nižeg nivoa itd) postali krupni sopstvenici sa ogromnim bogatstvom. S druge strane, njihovo munjevito bogaćenje vremenski se podudaralo sa brzim siromašenjem ogromne većine stanovništva. To je u stvari bio deo jedinstvenog procesa velikih vertikalnih pomeranja na socijalnoj lestvici u kome je bogaćenje jednih i bilo omogućeno istovremnih siromašenjem drugih. Treći proces, saputnik prethodna dva, je rušenje i napuštanje jednog sistema vrednosti, i nastupanje prave anomije u Dirkemovom smislu reči.

Pitanje koje izaziva radoznalost naših sociloga glasi: da li se u takvom vrtoglavom prekomponovanju društvene strukture zadržao odnos socijalne determinacije društvenih vrednosti, ideoloških i političkih pogleda? Recimo, da li novi bogataši na društvo gledaju iz nove perspektive i zalažu se za zadržavanje statusa quo, a osiromašeni pripadnici ranijih viših klasa teže promeni novonastalog poretka i strukture moći koju je on doneo? Drugim rečima, da li su ta ogromna vertikalna pomeranja na društvenoj lestvici promenila vrstu i stepen determinacije vrednosnog sistema i stavova pojedinih društvenih kateogorija?
Ovim je ocrtana očigledna praznina u glavnom toku sociloške misli i istovremeno određena oblast na koju će se usredsrediti istraživačka pažnja.

Sledeći korak jeste određivanje tačnog obima problema, a time i istraživanja. To podrazumeva sledeće:

• Prostorno-vremenski obuhvat
• Populacijski obuhvat ako se odnosi na neku populaciju
• Pojmovno određenje

Drugim rečima, ovde određujemo šta sve jeste, a šta nije deo problema koji nas zanima. Ovaj deo je vrlo važan jer ako ne odredimo šta tačno istražujemo, uvek rizikujemo da nam se zameri što smo neku oblast problema prevideli ili zanemarili. U našem primeru to bi značilo da se moramo odlučiti da li ćemo razmatrati pitanje socijalne determinacije u uslovima velikih vertikalnih kretanja na socijalnoj lestvici u svim društvima i u celoj istroiji, ili ćemo se odlučiti samo za jedan period (recimo doba tzv. postkomunističke tranzicije) i u okviru njega samo za jedan uži region, ili samo za jednu zemlju. Recimo da smo se u ovom primeru odlučili da ovu pojavu istražimo samo u Srbiji tokom 90-h godina XX veka.

Sastavni deo formulacije problema je osnovna ideja, odnosno opšti pristup u rešavanju odabranog i opisanog problema. Premda se ovaj deo projekta ponekad naziva i opštim hipotetičkim okvirom, to još nisu razrađene hipoteze u pravom smislu reči, već pre naznaka načina na koji ćemo pokušati da rešimo problem, tj. bazična zamisao o svojstvima predmeta koja tek treba otkriti. U našem primeru to bi, recimo, moglo značiti da istraživači polaze od pretpostavke da su interesi glavne determinante stavova ljudi, te da su novi klasni položaji ljudi uslovili i drugačije poglede, iako se ta promena desila u životu jedne generacije. Tako će osiroteli srednji slojevi, kao egzistencijalno ugroženi, početi da razmišljaju na način donjih društvenih slojeva, zalažući se za pravedniju preraspodelu bogatstva, dok će oni koji su se izdigli sa socijalnog dna do ravni vladalaca tražiti razloge da očuvaju postojeće stanje. Ipak, ovi pogledi ljudi u novim ulogama ne čine sasvim čvrste i čiste sisteme vrednosti, već u njima ima dosta neprirodnih, eklektičkih spojeva . Ali drugi istraživači mogu imati drugačije polazište: oni mogu da pretpostave da su uzdrmane i delom ometene sile društvene determinacije ostavile prazan prostor za drugu vrstu uticaja na stavove i mišljenje ljudi: manipulacija, pre svega nacionalnim / etničkim osećanjima ljudi .