Prof. Dr Srbobran Branković
OSNOVNI ISTRAŽIVAČKI NACRTI
Beograd, oktobar 2008.
PROJEKTOVANJE ISTRAŽIVANJA
Naučno istraživanje je sistematsko proučavanje predmeta, zasnovano
na primeni naučnih instrumenata za prikupljanje, obradu i analizu podataka
kao i na primeni naučnih metoda za izvođenje zaključaka o svojstvima
predmeta istražvianja. Upravo zato što istraživanje mora da bude
sistematsko, ono se mora unapred projektovati i planirati.
Projektovanje istraživanja se razlikuje u zavisnosti od složenosti
predmeta, vremenskog zahvata i metodološkog pristupa. Za potrebe opisa
različitih vrsta projekata razlikovaćemo:
1)
Projektovanje
složenih, fundamentalnih istraživanja
;
ova istraživanja karakteriše sledeće:
a.
za predmet imaju kompleksne pojave,
b.
rade se u dužem vremenskom periodu (nekoliko
godina),
c.
kombinuju više metoda, uključujući i teorijske,
d.
sprovode se angažovanjem čitavih istraživačkih
timova
e.
često su multidisciplinarna
f.
sastavljena su od više pojedinačnih projekata
2)
Projektovanje
pojedinačnih, jednokratnih istraživanja
;
ova istraživanja karakteriše:
a.
imaju mnogo uži predmetni opseg: često su to
odnosi dvaju ili više svojstava nekog predmeta (varijbali u
statističkom smislu)
b.
ispituju odnose uslovljavanja ili uzročnosti među
nekim pojavama
c.
vremenski po pravilu kraće traju
1
d.
sprovodi ih manji broj ljudi, a često je to samo
jedan autor koji može da koristi pomoć drugih istraživača (npr.
doktorski radovi)
Ovde ćemo izložiti sastavne delove projekta prvih, odnosno složenih,
fundamantalnih istraživanja, dok će gro izlaganja o postavljanju ovih manjih
istraživanja biti dat u delu koji se bavi istraživačkim nacrtima
1
.
a u toku rasprave ćemo napomenuti koji delovi projekta su tipični za
onu drugu vrstu istraživanja.
Projekat istraživanja se sastoji od sledećih delova:
1.
Formulacija problema koji treba rešiti istraživanjem,
2.
Određivanje ciljeva istraživanja,
3.
Razrada predmeta istraživanja,
4.
Postavljanje hipoteza, i određivanje vrste podataka
neophodnih za njihovu proveru
5.
Izbor metoda, određivanje načina prikupljanja podataka,
njihove obrade
6.
Testiranje hipoteza, izveštaj, zaključci
1. FORMULACIJA PROBLEMA
1.1 Istraživanjem se bave ljudi koji imaju strast za otkrivanje novog i
ono se teško može zamisliti kao intelektualna rutina. Istraživač je stalno
zaokupljen izvorima saznanja o predmetu koji ga zanima, pa bili to vlastiti
nalazi, nalazi drugih kolega, ili neposredan, intuitivni doživljaj stvarnosti i
samog predmeta. On/a sagledava nove dimenzije i svojstva predmeta, nove
pristupe njegovom izučavanju; neki od tih pristupa mu se čine odličnim,
drugi pogrešnim itd. Iz te situacije – podsticajna istraživanja i ona koja mu
izgledaju kao korak u pogrešnom pravcu – rađa se izvesna napetost koja
vremenom sazreva u motiv za novo istraživanje. To se dešava kad shvatimo
da postoji praznina u dosadašnjim istraživanjima ili protivrečnost u različitim
pristupima i nalazima i da to zahteva nov istraživački napor, traženje puteva
do novih uvida kojima bi se te praznine popunile.
1
Svakako, istraživački nacrti su sadržanii u projektovanju istraživanja jer se i u ovom
drugom moraju odrediti priroda i vrste podataka koji su potrebni da bi se rešio problem
zbog koga se pokreće istraživanje. Ovakav projekta po pravilu sadrži veliki broj nacrta,
budući da se za njegovo sprovođenje zahteva veliki broj raznorodnih podataka i pokazatelja.
2
Drugim rečima, ovde određujemo šta sve jeste, a šta nije deo
problema koji nas zanima. Ovaj deo je vrlo važan jer ako ne odredimo šta
tačno istražujemo, uvek rizikujemo da nam se zameri što smo neku oblast
problema prevideli ili zanemarili.
U našem primeru to bi značilo da se moramo odlučiti da li ćemo
razmatrati pitanje socijalne determinacije u uslovima velikih vertikalnih
kretanja na socijalnoj lestvici
u svim
društvima i
u celoj istroiji
, ili ćemo se
odlučiti
samo za jedan
period (recimo doba tzv. postkomunističke tranzicije)
i u okviru njega samo za jedan uži region, ili samo za jednu zemlju. Recimo
da smo se u ovom primeru odlučili da ovu pojavu istražimo samo u Srbiji
tokom 90-h godina XX veka.
1.3 Sastavni deo formulacije problema je
osnovna ideja
, odnosno
opšti pristup
u rešavanju odabranog i opisanog problema. Premda se ovaj
deo projekta ponekad naziva i opštim hipotetičkim okvirom, to još nisu
razrađene hipoteze u pravom smislu reči, već pre naznaka načina na koji
ćemo pokušati da rešimo problem, tj. bazična zamisao o svojstvima
predmeta koja tek treba otkriti. U našem primeru to bi, recimo, moglo
značiti da istraživači polaze od pretpostavke da su interesi glavne
determinante stavova ljudi, te da su novi klasni položaji ljudi uslovili i
drugačije poglede, iako se ta promena desila u životu jedne generacije. Tako
će osiroteli srednji slojevi, kao egzistencijalno ugroženi, početi da razmišljaju
na način donjih društvenih slojeva, zalažući se za pravedniju preraspodelu
bogatstva, dok će oni koji su se izdigli sa socijalnog dna do ravni vladalaca
tražiti razloge da očuvaju postojeće stanje. Ipak, ovi pogledi ljudi u novim
ulogama ne čine sasvim čvrste i čiste sisteme vrednosti, već u njima ima
dosta neprirodnih, eklektičkih spojeva
2
.
Ali drugi istraživači mogu imati drugačije polazište: oni mogu da
pretpostave da su uzdrmane i delom ometene sile društvene determinacije
ostavile prazan prostor za drugu vrstu uticaja na stavove i mišljenje ljudi:
manipulacija, pre svega nacionalnim / etničkim osećanjima ljudi
3
.
2
Recimo, kad tajkuni drže vatrene govore o socijalnoj prvdi
3
O takvom pristupu videti npr. Branković (1995); Ulogu polazne hipoteze u ovoj knjizi ima
ono mesto gde se govori o opadanju značaja klasne i slojne pripadnosti: umesto
građanskog društva izdiferenciranog na snažne, samosvesne društvene klase i slojeve,
nasuprot države se nalazi društvo koje je prilično amorfno i dobrim delom sastavljeno od
usamljenih, nemoćnih pojedinaca i užih grupa. Moglo bi se reći da je to pogodna socijalna
osnova s jedne strane za politički voluntarizam vlasti, za razne oblike manipulisanja i
uzurpacije i, s druge strane, za iznenađujuće lojalno držanje pretežnog dela političke
javnosti, uprkos enormnog osiromašenja i stalne egzistencijalne ugroženosti. (str. 22,
srpsko izdanje)
4
1.4 Naredni deo formulacije problema je razmatranje literature iz
oblasti koju nameravamo da istražimo i
izlaganje osnovnih nalaza drugih
istraživača
. To je, s jedne strane, neophodno zbog početne napomene da je
istraživanje sistematska delatnost: to znači da se problemom moramo baviti
u okviru nekog konteksta: teorijskog, vremenskog i prostornog. S druge
strane, to je način da sebe i druge (intelektualnu zajednicu) uverimo u svoju
kompetentnost za bavljenje odabranim problemom, ali i da se ne dogodi da,
ponovo otkrivajući Ameriku, ispadnemo neozbiljni. U ovom delu problema
se svakako sučeljavaju suprotna stanovišta ako postoje i na tome se temelji
sopstveni odgovor na taj problem.
1.5 Sledeći činilac formulacije problema je
određivanje značaja
koji bi
istraživanje odabranog problema imalo. Najpre se određuje
naučni
značaj
istraživanja. U primeru koji navodimo naučni značaj bi bio u tome što bi se
iznova ispitao odnos između suprotstavljenih gledišta o uslovljenosti
pogleda ljudi na važna društvena pitanja: od tzv. teorije hipodermičke igle,
preko i danas preovlađujuće ideje o determinaciji socijalnim činiocima do
novog gledišta da će uticaj i učinak ove dve linije uslovljavanja (u suštini
determinacije i manipulacije) zavisiti od istorijskog konteksta i posebnih
karakteristika društva u pojedinim zemljama. Ovde mi zapravo odgovaramo
na pitanje šta je ono što naše istraživanje čini različitim od drugih. Kakvu
novinu ono donosi? Ako istraživanje samo ponavlja nešto što je mnogo puta
rađeno, ono nema nikakvog smisla, osim kao studentska vežba.
Takođe se određuje i
društveni
značaj istraživanja. U ovom slučaju to
može biti bolje razumevanje fenomena društvenih vrednosti i društvene
svesti i na taj način kvalitetniji rad onih političkih i društvenih organizacija
koje se zalažu za izlazak iz krize.
2. CILJEVI ISTRAŽIVANJA
Iz problema direktno sledi određivanje i opis ciljeva istraživanja.
Kod fundamentalnih naučnih istraživanja obično se govori o sledećim
ciljevima:
1. Opis predmeta istraživanja
Taj opis može da bude statistički, što će reći pretežno kvantitativan, ali
i narativan, dakle, kvalitativan. U primeru koji navodimo to može da bude
samo opis klasne strukture u periodu promene i opis prihvatanja pojedinih
vrednosti, kao i gledanja na pojedina važna društvena pitanja.
2. Objašnjenje problema
5
Kod određenja predmeta istraživanja mi moramo biti mnogo jasniji i
precizniji. Društvo je veoma širok pojam i podrazumeva i pojedince i njihove
organizacije i zajednice i institucije, veliki broj podsistema (ekonomski,
pravni, politički...), pravne, običajne, moralne, religiozne norme, veoma
složen sistem odnosa unutar i između ovih činilaca.
PRIMER: U predmetu istraživanja mi moramo tačno reći i taksativno
pobrojati šta ćemo istraživati da bismo došli do odgovora na pitanja koja
smo sebi postavili.
Populacijski: punoletno stanovništvo Srbije
Pojmovno (tematski):
o
pripadnici društvenih klasa i to: viša klasa, gornja srednja, donja
srednja, radnička, niža klasa
o
prihvaćenost vrednosti
socijalističke,
liberalne i
nacionalističke ideologije (dakle, ne sve postojeće, već
samo one koje smatramo značajnim– najvište delatnim u
postojećim istorijskim okolnostima – i za koje očekujemo
određen stepen diskriminativnosti)
o
stavovi ljudi o važnim društvenim i političkim pitanjima (kao
npr.: stav o višestranačkom sistemu i pojedinim strankama,
poverenje u institucije, odnos sa susednim zemljama, stavovi
prema pitanju pristupanja Savetu Evrope, integrecije u EU, u
Partnerstvo za mir, NATO itd.)
Vremenski: ovde nije dovoljno navesti samo da su istraživanjem
obuhvaćene, recimo, devedesete godine XX veka, već se mora tačno
navesti vremensko razdoblje koje obuhvatamo, naročito naglašavajući
godine i mesece u kojima su sprovođena ranija istraživanja o stepenu
prihvaćenosti nekih vrednosti, a na koja ćemo se mi pozivati; zatim,
ako se istraživanje aktuelnog stanja sprovodi kasnije, onda se period
obuhvaćen istraživanjem i analizom ne može vezati samo za
devedesete; Pored toga, ukupno razdolje obuhvaćeno istraživanjem
se analitički može podeliti na nekoliko perioda, koje obeležavaju neki
prelomni događaji.
Prostorni: da li se istraživanje sprovodi na celoj teritoriji Srbije, ili su
neki tadašnji delovi (npr. Kosovo) bili izuzeti
3.2 U razradi predmeta istraživanja možemo se koristiti nekim
modelima koji nam omogućavaju sistematski pristup i pomažu da ne
7
