Parlament savezne Republike Nemacke

Uvod

Savezna Republika Nemačka je savezna parlamentarna republika sastavljena od šesnaest zemalja (Länder). Nemački politički sistem funkcioniše u okvirima postavljenim 1949. godine u ustavnom dokumentu poznatom kao Osnovni Zakon (Grundgesetz). Za izmenu Ustava potrebna je podrška najmanje dve trećine članova Bundestaga i Bundesrata, a osnovna načela Ustava garantuju osnovna ljudska prava, podelu vlasti, federalnu strukturu države i vladavinu prava.

Drugo poglavlje Ustava uređuje odnos savezne države i zemalja njenih članica. Načelno, zakonodavna vlast zemalja je značajno ograničena u odnosu na saveznu državu, dok je izvršna vlast u nadležnosti zemlje. Prema članu 30. Ustava, osim ako nije drugačije predviđeno ili dozvoljeno Ustavom, sprovođenje državne vlasti i vršenja funkcija vlasti je prerogativ zemlje. U skladu sa članom 31. Ustava, savezni zakon ima prednost nad zakonom zemlje. Zakoni zemalja i savezni zakoni mogu, pored hijerarhijskog odnosa nadređenosti i podređenosti, i da istovremeno paralelno uređuju pojedine oblasti. Član 73. Ustava navodi oblasti u kojima savezna država ima isključivu zakonodavnu vlast, a član 74. navodi oblasti u okviru kojih savezna država i zemlje članice imaju paralelnu zakonodavnu vlast. Član 23. uređuje odnos savezne države prema Evropskoj uniji u pogledu poštovanja subsidijarnosti. Bundestag i nemačke zemlje, kroz Bundesrat, učestvuju u rešavanju pitanja koja se tiču EU. U pogledu pitanja koja se odnose na EU, Savezna vlada je u obavezi da redovno informiše Bundestag i Bundesrat.

Nemački Bundestag je federalno zakonodavno telo u Nemačkoj. U praksi, Nemačka ima dvodomno zakonodavstvo, od kojih Bundestag ima ulogu donjeg doma. Nemački Bundesrat (doslovno “Savezni savet”) je zakonodavno telo koje na saveznom nivou predstavlja šesnaest zemalja (Länder) Nemačke. Nemačke zemlje učestvuju u zakonodavstvu kroz Bundesrat, odražavajući federalnu strukturu Nemačke. U njegovoj nadležnosti su sve ustavne promene i zakoni koji prema Ustavu zahtevaju saglasnost Bundesrata. Iako nemački Ustav ne imenuje Bundestag i Bundesrat kao dva doma dvodomnog parlamenta (reč “Parlament ” čak se i ne javlja u Ustavu), zvanično, Bundesrat se obično naziva “saveznim ustavnim telom” zajedno sa Bundestagom, predsednikom SR Nemačke, Vladom i Saveznim ustavnim sudom.

Poslanici Bundestaga biraju se na opštim, neposrednim, slobodnim i tajnim izborima. Poslanici Bundestaga su jedini savezni zvaničnici koje građani neposredno biraju i oni predstavljaju sve građane Nemačke (član 38. Ustava). Poslanici se biraju na period od 4 godine .

Bundesrat ima 69 delegata koji su članovi vlada zemalja koje ih i imenuju i razrešavaju. Ostali članovi ovih vlada, mogu da budu zamenici članova Bundesrata. Svaka zemlja ima najmanje tri glasa. Zemlja sa više od dva miliona stanovnika ima četiri glasa, zemlja sa više od šest miliona stanovnika ima pet glasova, i zemlja sa više od sedam miliona stanovnika ima šest glasova. Svaka zemlja može da imenuje onoliko članova Bundesrata koliko ima glasova. U Bundesratu se primenjuje sistem ponderisanog glasanja, te dakle predstavnici jedne zemlje mogu glasati samo jednoglasno. Članovi Bundesrata ne mogu istovremeno biti i članovi Bundestaga.

U oblasti zakonodavstva Bundestag ima šira ovlašćenja od Bundesrata, tako da je saglasnost Bundesrata neophodna samo u pogledu izvesnih zakona, za čije donošenje su federalne jedinice neposredno zainteresovane, dok je u pogledu ostalih zakona, moguće da ih donese i Bundestag sam, ne vodeći računa o eventualno suprotnom stavu Bundesrata. Međutim, u određenim okolnostima Bundesrat može da donosi zakone bez učešća Bundestaga. To je moguće ako predsednik države na predlog Savezne vlade i uz saglasnost Bundesrata objavi stanje zakonodavne neodložnosti (član 81. Ustava) u odnosu na neki predlog zakona, a u trenutku kada savezni kancelar zatraži izjašnjavanje o poverenju u skladu sa članom 68. Ustava. Ako Savezna vlada smatra da zakon treba doneti bez odlaganja, Bundesrat ima pravo da usvoji predlog zakona bez saglasnosti Bundestaga (pod uslovom da Bundestag odbaci predlog zakon iako je Savezna vlada zahtevala neodložno usvajanje, ili ga usvoji u verziji koju Savezna vlada smatra neprihvatljivom, ili ga ne usvoji u roku od četiri nedelje od dana proglašavanja stanja zakonodavne neodložnosti) i taj predlog zakon će se smatrati usvojenim u meri u kojoj je dobio podršku Bundesrata. Stanje zakonodavne neodložnosti može se izreći za određeni period. Tokom trajanja mandata saveznog kancelara, bilo koji drugi predlog zakona koji odbaci Bundestag može da postane zakon u skladu sa članom 81. stav 1 i 2. u roku od šest meseci nakon što je proglašeno stanje zakonodavne neodložnosti. Nakon isteka ovog perioda, nije moguće ponovno proglašavanje stanja zakonodavne neodložnosti u toku trajanja mandata istog saveznog kancelara.