Patologija dojke

PATOLOŠKA STANJA U DOJCI

Dojka (mamma) je parni organ, smeštenna prednjoj strani grudnog koša. Normalnu veličinu dostiže između šesnaeste i devetnaeste godine. Većinom je smeštena između drugog i sedmog rebra, te između lateralnog ruba grudne kosti i srednje pazušne linije (regio mammalis).
U toku razvoja organizma žene dolazi do nagomilavanja masnog tkiva u dojkama, počev od puberteta kao i njegovog smanjenja nakon menopauze. Kod odrasle žene masno tkivo čini 80% dojke.

Osnovna jedinica žlezdanog tkiva je mlečni režnjić. Oko 15 međusobno povezanih režnjića čini mlečni režanj. Njihovi mlečni kanali se sustižu i u vidu 4-5 završnih kanala, izlivaju se na bradavici.

Razvitak žlezdanog tkiva je pod uticajem hormona jajnika koji se aktiviraju u pubertetu te se najveći deo razvoja ovog tkiva odvija upravo tada. Njegovo uvećanje se dešava za vreme trudnoće, kada je pod uticaje hormona trudnoće. Posle porođaja u mlečnim režnjićima se stvara mleko. Nakon menopauze dolazi do smanjenja količine žlezdanog tkiva zbog prestanka uticaja hormona. Vezivno tkivo povezuje dojke i daje im oblik i čvstinu.

Reproduktivni hormoni su važni za razvoj dojke i za vreme dojenja. Estrogeni utiču na rast žlezda i mlečnih kanalića, dok progesteron stimuliše razvoj ćelija koje proizvode mleko. Prolaktin, koji se stvara u hipofizi mozga, stimuliše proizvodnju mleka. Mišićne ćelije koje okružuju režnjiće, svojom kontrakcijom omogućavaju istiskivanje mleka.

Držanje i oblik dojke zavise od Kuperovih veza. Ove veze su građene od potpornog vezivnog tkiva i polaze od kože prema unutrašnjosti dojke. Njihova zategnutost i elastičnost doprinose dobrom obliku i držanju dojki. U mlađem životnom dobu ove veze su jače. Vremenom dolazi do popuštanja ovh veza ,te se kod starijih žena javljaju opuštene dojke. Ovo je naročito izraženo u postmenopauzalnom periodu kada i žlezdano tkivo ustupa mesto mekom masnom tkivu.

Limfni system, posebna mreža kanala-limfnih sudova odvodi višak međućelijske tečnosti iz dojke. Limfni čvorovi duž limfotokova filtriraju limfu, oslobađajući je od nepoželjnih i štetnih stranih tela , kao što su bakterije i virusi. U slučaju razvoja raka dojke , ćelije raka mogu dospeti u limne sudove preko kojih stižu do limfnih čvorova. Limfni čvorovi ih zaustave i zadrže izvesno vreme.
OBOLJENJA DOJKE

U puerperijumu i u periodu laktacije mogu se javiti izvesni poremećaji u funkciji dojki, a takođe može doći do ozbiljnih poremećaja, u prvom redu do pojave ragada na bradavicama i zapaljenja dojki. Poznavanje ovih poremećaja obezbeđuje pravilno i uspešno lečenje.

U dojkama mogu da se jave i druga različita patološka stanja počev od urođenih anomalija, različitih zapaljenskih procesa specifičnih i nespecifičnih, pa sve do tumora benignih (dobroćudnih) ili malignih (zloćudnih).

Zapaljenski procesi u dojkama mogu biti:
 specifični – tuberkulozni
 nespecifični – izazvani prisustvom patogenih bakterija koje su došle iz spoljnje sredine i posebni su problem u toku dojenja kada izazivaju mastitise t.j. zapaljenje cele mlečne žlezde ili jednog njenog dela.

Ukoliko se u slučaju mastitisa blagovremeno stručno ne interveniše može doći do ozbiljnih komplikacija, pa čak i do nemogućnosti dojenja.

Mogu biti i kongenitalne (urođene) anomalije kod dojki u smislu poremećaja veličine dojki, pa tako mogu biti male, odnosno jako velike (voluminozne) dojke ili prekobrojne, nerazvijene dojke ili odsustvo jedne ili ređe odsustvo obe dojke.