Perspektive razvoja elektronskog poslovanja

Sadržaj

 
Uvod

Elektronsko poslovanje može biti prilagođeno zahtevima bilo koje privredne grane, pa se tako može koristi i u oblasti osiguranja. Iako osiguravajuća društva karakteriše skeptičnost u pogledu promena, savremeni turbulentni uslovi poslovanja doveli su do promena u pogledu njihovog poslovnog ponašanja.
Razvoj interneta značajno je unapredio delatnost osiguranja. Sve veći broj osiguranika i potencijalnih osiguranika poseduje računar i, što je veoma značajno, povezanost tih računara na internet, čime se obezbeđuje interaktivnost i reakcija u realnom vremenu, te se poverenje u ovakav način komuniciranja i prodaje usluga osiguranja značajno povećava.
Iako se na tržištu najčešće susreće klasičan tip osiguravajućeg društva, koje se odlikuje složenom organizacijom, velikim brojem zaposlenih i velikim brojem geografski rasprostranjenih organizacionih jedinica, uočava se porast broja osiguravajućih organizacija kod kojih internet postaje dominantan kanal prodaje usluga osiguranja. Postoje i osiguravajuće organizacije koje u potpunosti svoje poslovanje obavljaju preko interneta, ali je njihova ponuda veoma uska.

1. Pojam osiguranja

Delatnost osiguranja podrazumeva prikupljanje finansijskih sredstava te se na taj način svrstava u grupu finansijskih institucija, a ujedno daje joj i mogućnost da učestvuje na finansijskom tržištu kao značajan investitor. Specifičnosti ove delatnosti ogledaju se u pružanju usluga, odnosno prodaje usluga/ proizvoda osiguranja, a naročito u načinu organizacije i sprovođenja marketinga osiguranja.
Osnovna uloga osiguranja je da u slučaju nastanka određenih štetnih događaja u potpunosti ili delimično nadoknadi posledice tih štetnih događaja i na taj način omogući da se nastavi proces poslovanja. Na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju osiguranik ostvaruje pravo na naknadu štete ili isplatu osiguranog iznosa. Osnovna obaveza osiguranika je da plati premiju osiguranja, a osiguravača da u slučaju nastanka osiguranog slučaja naknadi štetu ili isplati osigurani iznos.
Ugovor o osiguranju stvara obaveze za obe ugovorne strane – osiguranik se obavezuje da plaća premiju osiguranja, a osiguravač da snosi posledice ostvarenja rizika.
Premija osiuranja je novčana suma koju je osiguranik dužan da plati kao naknadu za obezbeđenje osiguravajuće zaštite. U uslovima osiguranja naših osiguravajućih organizacija premija se označava kao iznos koji ugovarač treba da plati za osiguranje, ona je u stvari cena rizika.
2. Tržište osiguranja u Srbiji

Sektor osiguranja Srbije je nedovoljno razvijen i znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije. U prilog tome govori indikator tržišta osiguranja – odnos ukupne premije i BDP i ukupne premije po glavi stanovnika. Naime, Srbija je rangirana na 68-om mestu u svetu na osnovu premije u BDP a odnos je 1,8% , dok je isti pokazatelj za 27 zemalja članica EU 7,8%. Međutim, u odnosu na prosek za grupu zemalja u razvoju od čiji je prosek 2,7%, a za zemlje centralne i istočne Evrope 2,6%, pozicija Srbije se može smatrati zadovoljavajućom, posebno imajući u vidu činjenicu da su zemlje poput Rumunije i Turske iza Srbije
Prema premiji po stanovniku u 2011. godini, koja iznosi 98 dolara ili 75 evra, Srbija je 67-ma u svetu, dok je isti pokazatelj za 27 zemalja članica EU 2.739USD. Razvoj srpskog tržišta osiguranja mereno rastom premije pokazuje blag pozitivan trend.
U ukupnom finansijskom sektoru (banke, lizing, osiguranje i dobrovoljni penzijski fondovi), osiguranje je rangirano na 2.mestu po ukupnoj bilansnoj sumi i kapitalu. Od ukupnog bilansa finansijskog sektora od 3.108 milijardi dinara u 2012, banke su činile 92,6% a osiguravajuće kompanije 4,5%.
Broj osiguravajućih kompanija u Srbiji u 2012-toj godini iznosi 28. Dvadeset četiri kompanije koje se bavi poslovima osiguranja i samo četiri koje se bave reosiguranjem. Od osiguravajućih kompanija, sedam su prodavci životnog osiguranja, njih jedanaest se bavi prodajom neživotnog osiguranja, dok samo njih šest obezbeđuje i životno i neživotno osiguranje. Posmatrano prema vlasničkoj strukturi kapitala 21 osiguravajuća društva su u većinskom stranom, a sedam u većinskom domaćem vlasništvu.
U strukturi ukupnog portfelja u Srbiji postoji samo pet vrsta ne-životnih osiguranja i to: osiguranje od posledica nezgode, osiguranje motornih vozila, osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti, ostala osiguranja imovine i osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, a njihovo učešće u ukupnom portfelju osiguranja u Srbiji iznosi oko 80%.