Platon

 O Platonu

Rođen 427., a umro 347.g.p.n.e. On je najčuveniji Sokratov učenik. Kad mu je bilo 23 godine, njegov ujak Kritija je bio na čelu tiranije Tridesetorice koja je u Atini ubila oko 1500 ljudi i oduzela im imanja. Mnogi ljudi su prebegli u Tebu koja je pomagala atinske demokrate. 403.g.p.n.e. su Tridesetorica zbačeni sa vlasti i opet je uspostavljena demokratija. Od 393. do 362. bila su mnoga ratna i društvena previranja. Mnoge borbe i nesigurnosti su ostavile jak uticaj na Platona što ga je navelo na razmišljanje kako da se to zaustavi.
Posle Sokratove smrti 399. je napustio Atinu, jer nije bio pristalica demokratije, i sklonio se u Megaru. Tokom godina upoznao se sa Sokratovom, Heraklitovom I pitagorejskom filozofijom.
Posle puta u Megaru prekinuo je školovanje i krenuo u upoznavanje sveta. U severnoj Africi, u Kireni, je upoznao Pitagorinog prijatelja, čuvenog matematičara, Teodora koji je sagovornik u njegovim dijalozima “Sofisti” i “Državnik”. Kasnije, posle puta u Egipat, se vratio u Atinu gde ostaje od 395. do 390.godine.
U želji da bolje upozna matematiku odlazi u Tarent, gde upoznaje Arhita- državnika, matematicara i fizicara. 388. odlazi na Siciliju kako bi pridobio Dionizija za svoju filozofiju. Da bi ostvario svoju teoriju države još dva puta odlzi na Siciliju, ali bez uspeha. Čak je, po Dionizijevom  naređenju, zavrsio kao rob na trgu u Egiptu. Tu ga je prepoznao kirenjanin Anikerd koji ga je otkupio i pustio na slobodu. Platonovi prijatelji iz Atine su skupili novac da vrate Anikerdu, ali on nije hteo to da prihvati. Taj novac je iskorišćen za kupovinu imanja na kome je otvorena Platonova škola- Akademije 387.godine.
 

 
Platonov problem

Problem Platonove filozofije predstavlja hronološko sređivanje njegovih dijaloga, jer nigde nije sacuvan redosled njegovih spisa. Sve do dvadesetog veka filozofi su pokušavali da odrede njihov redosled. Iako nije postignuta saglasnost za sve dijaloge, filozofi se slažu za glavne dijaloge.
Prema podeli koju je dao Iberveg, u koju je uvrstio i rezultate ostalih istrazivača, Platonovi spisi se mogu svrstati u 4 grupe:

1.    Spisi Sokratovskog perioda gde se drži etičko- pojmovnog raspravljanja zastupajući Sokratovu misao da je vrlina identična sa znanjem.
2.    Spisi prelaznog doba. U tim dijalozima Sokrat tj. Platon se bori protivu sofista. U njima se takođe vidi uticaj orfičko- pitagorejskog učenja o duši i njenoj preegzistenciji.
3.    Spisi zrelog doba,gde se vraca na logičko

Kasni spisi, gde napušta metafizičko značenje ideja i približava se pitagorejcima i učenju o brojevima.

Na osnovu ovog istraživanja i podele redosled Platonovih dijaloga je:
Sokratovski period:

1.    Apologija- Sokratova odbrana na sudu
2.    Kriton- poslušnost zakonima
3.    Protagora- govori o jedinstvu vrline i da li se ona može naučiti
4.    Ijon- pesništvo nije zasnovano na svesnom razumskom znanju
5.    Lahet- o hrabrosti
6.    Država I knjiga- o pravednosti
7.    Lisid- o prijateljsvu
8.    Harmid- o razboritosti
9.      Eutifron- o pobožnosti