VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU
OSNOVNI POJMOVI I PODELA PESTICIDA
SEMINARSKI RAD
MENTOR STUDENT
dr Milić Vojinović, prof. Ana Jović ( zb 445/16)
Prokuplje, februar, 2018. godina
2.Podela pesticida
Pesticidi se dele prema:
Nameni,
Vrsti štetnih bioloških agenasa koji suzbijaju ili sprečavaju njihovu pojavu,
Specifičnom dejstvu u pojedinim fazama razvića ili prema određenim
kategorijama štetnih organizama,
Karakteru dejstva na štetne biološke agense,
Mehanizmu delovanja,
Vremenu primene,
Stabilnosti molekula u praktičnim uslovima primene
Stepenu otrovnosti za različite vrste organizama,
Stepenu dejstva preko kože (dermalna i resorptivna toksičnost),
Stepena akumulacije u organima toplokrvnih životinja,
Stepenu izazivanja mutacije na biljkama, životinjama ili na drozorfili,
Stepenu kancerogenosti kod ljudi i životinja i
Hemijskoj strukturi.
2.1. Podela pesticida prema nameni i vrsti štetnih organizama
Podela pesticida prema nameni i vrsti štetnih organizama koji se suzbijaju ili
sprečavaju njihovu pojavu, pesticidi se mogu podeliti na:
Herbicide,
Insekticide (i akaricide),
Fungicide ( i baktericide),
Nematocide,
Limacide ili moluscide,
Korvicide,
Rodenticide.
3.Herbicidi
Pod herbicidima se podrazumevaju različita hemijska jedinjenja neorganskog i
organskog porekla koja služe za uništavanje biljaka. Sama reč herbicid potiče od latinske reci
herba, što znači trava, biljka i cedere, što znači uništiti, ubiti. Prema tome, sva jedinjenja i
različite druge materije sa fitocidnim delovanjem mogle bi se označiti kao
herbicidi.Međutim, praktično pod herbicidima se po pravilu podrazumevaju samo ona
jedinjenja koja se koriste ili su predviđena za borbu protiv korovskih biljaka.
Herbicidi mogu delovati i na gajene biljke. Zbog toga je posebno važno poznavati
delovanje svakog herbicida na korovske, ali i na gajene biljke. Isto tako od izuzetnog je
značaja poznavati kako, kada i na koji način i pod kojim uslovima herbicid deluje, pošto
njegovo delovanje često nastupa u određenim fazama razvoja svake određene biljne vrste, a u
velikom stepenu zavisi i od ekoloških uslova. Otuda je primena herbicida vrlo složen zadatak,
jer nepravilnom primenom mogu nastati ozbiljne štete na gajenim kulturama, čak i veće nego
što bi naneo korov u optimalnom razvoju.
Pronalaskom 2,4 – D (2,4 –
dihlofenoksisirćetne kiseline
) koji deluju na biljke kao
regulatori rasta (
Zimmerman i Hitchoch
, 1942), otpočinje period masovnog hemijskog
suzbijanja korova, prvo u pšenici, a zatim u kukuruzu i drugim gajenim biljkama.
Slika 2. 2,4 – dihlofenoksirćetna kiselina
