Pojam i shvatanje liderstva

Uvod

Neophodnost liderskog upravljanja leži u dinamičkom razvoju današnjeg ljudskog društva. Liderstvo i promene su sinonimi. Menadžment je povezan sa efikasnošću, a liderstvo sa efektivnošću i promenama. Prema kvalitetu međuljudskih odnosa između lidera i njegovih saradnika prepoznajemo rezonantne i disonantne lidere. Posao lidera prvenstveno obuhvata poslove koji su važni, ali nisu hitni. Lider koji je potreban za kreiranje organizacije visokih performansi jeste demokrata. Demokratija je osnova OVP-a zato što je ona jedini sistem koji može da izađe na kraj sa zahtevima promena savremene civilizacije. Efektivni lider ima razvijenu emocionalnu inteligenciju i empatske sposobnosti, a razlike među ljudima shvata kao konstante i iz toga izvlači prednosti. Dinamičke promene mikrookoline i makrookoline marketing okruženja preduzeća imaju sve dramatičnije efekte na rezultate poslovanja. Organizacija koja opstaje jeste OVP, organizacija koja na osnovu filozofije, funkcije i forme liderstva, kao i na osnovu vizije i vrednosti, menja strategiju, strukture i sisteme organizacije. Uspeh OVP jeste dostizanje visokih performansi, odnosno simultana proizvodnja kvalitetnih proizvoda i usluga, dodatnih vrednosti za potrošača i zavidnih finansijskih performansi. Svaki zaposleni u OVP razvija liderske, menadžerske, tehničke i timske veštine. OVP lider gradi efektivnost kroz paradoksalnu mešavinu lične skromnosti i profesionalne snage, zna da je dobro neprijatelj odličnog i to koristi u vođenju preduzeća. Odličan lider razvija osobine u kojima je iznad proseka i dovodi ih do savršenstva, njegova filozofija efektivnosti je: pojačaj osobine u kojima si snažan. Izučavanje OVP modela može doprineti lakšem savlađivanju otpora u našoj nacionalnoj kulturi pri prihvatanju i implementaciji liderskog koncepta upravljanja. Pred lidere XXI veka postavljaju se zadaci koje će oni uspešno ispuniti ako shvate da je neprekidno učenje ono što liderima omogućuje visoke standarde, ambiciozne ciljeve i pravi osećaj misije u životu.
Prvenstveni cilj rada nije samo teorijski aspekt liderstva, već pre svega model ORGANIZACIJE VISOKIH PERFORMANSI (OVP), koja predstavlja model organizacije potpuno zasnovan na liderskom pristupu. Na početku se već stvara sumnja koliko ima trenutno privrednih organizacija u Srbiji spremnih da prihvati i liderski pristup i OVP model zasnovan na njemu. Verovatno je broj zanemarljiv, međutim, to nam ne sme biti ograničenje da obrazlažemo najnovije koncepte svetske teorije i prakse. Naprotiv, tek učeći se na najboljim primerima moguće je napraviti velike korake unapred, što nam je danas zaista potrebno u privredi.
Ključne reči: liderstvo, menadžment, organizacija, efektivnost, demokratija, performanse, okruženje, multidisciplinarnost, promene, vizija.

Definicija liderstva

Moramo istaći da se liderstvo kao pojam prvo pojavilo u neekonomskim društvenim teorijama i po tim teorijma je lider “osoba koja, svojim rečima i/ili ličnim primerom, izrazito utiče na ponašanje, razmišljanje i/ili emocije značajnog broja ljudskih individua (sledbenika ili opšte populacije)”. Kako vidimo, ove teorije liderstvo ne ograničavaju samo na političko liderstvo. U stvari, osnovna podela ne leži na političkom i poslovnom liderstvu kako bismo možda mogli da pomislimo, već na odnosu prema publici: direktni lideri se obraćaju “licem u lice”, dok indirektni lideri vrše svoj uticaj kroz svoj rad ili dela koja stvaraju. To takođe implicira da uticaj lidera može biti značajan i dugo posle njegovog biološkog nestanka (uredništvo “New York Times” magazina je za lidera XX veka izabralo Alberta Ajnštajna).
Šest konstanti liderstva, prema Gardneru, jesu:
1. PRIČA: Lider mora da ima centralnu priču ili poruku. Ona mora da bude efektivna za veliku i heterogenu grupu. U krizama priča mora da bude brza, što za efekat ima simplifikaciju centralne poruke.
2. PUBLIKA: Svaka, pa i najelokventnija priča nema efekta u odsutnosti publike.
3. ORGANIZACIJA: U početku lider se obraća direktno publici i postiže inicijalni uspeh. Za postojano liderstvo neophodna je institucija zasnovana na organizacionoj bazi.
4. OLIČENJE: Kreator priče mora u nekom smislu da bude oličenje svoje priče. To ne znači da treba da bude svetac, već da ne bude u kontradikciji sa svojom osnovnom porukom.
5. OBRAĆANJE: Većina kreativnih lidera se obraća indirektno, kroz simbolični proizvod koji kreira, dok se većina političkih lidera svojim pričama obraća direktno publici. Direktno obraćanje je riskantnije, ali, posebno u kratkom roku, može biti efikasnije i efektivnije.
6. VEŠTINA: Samo osobe koje dostignu visok stepen ekspertnih znanja u svom radu ili kredibiliteta u svom životu imaju šansu da uspeju kao lideri. Direktni lideri u principu imaju manjak tehničkog znanja, dok se snaga indirektnih lidera upravo bazira na njihovom znanju o konkretnim stvarima.