Етимологија речи држава упућује нас и на латинске речи стајати и статус, положај,
стање. Термин „статус“ се користио у двојаком значењу: у првом значењу за нешто
што је установљено, или трајно у неком положају, док се други део значења везује за
положај у односу према нечему

Држава представља трајну интеракцију у друштвеној структури, институционално и
организационо   стабилно   постављену.   Она   се   разликује   од   других   друштвених
организација   по   следећим   обележјима:   монополском   контролом   над   средствима
насиља,   територијалношћу,   сувереношћу,   безличном   структуром   власти   и
легитимитетом.   Држава као организацијски апарат служи остваривању низа потреба
становника, које се задовољавају у институцијама које држава формира

У сваком случају, појам државе представља темељ политике и политичког система.
Држава представља политичку заједницу свих њених чланова - оних којих владају и
оних којима се влада, која је уређена на основу правила, која сви (својевољно, или под
принудом) прихватају

. Дефиниције државе подразумевају више-мање идеалне системе

које је веома тешко достићи у реалности, чак и у условима високе развијености
друштва.

Винсент, Е. (2009.), Теорије државе. Београд: Службени гласник.

Пусић (1999.), Држава и државна управа. Загреб: Правни факултет.

Степанов, Р. (2008.), Увод у политику и политички систем. Нови Сад: Mediterran publishing.

2. ДРЖАВА

2.1. Појам државе

Држава представља један од оних непресушних извора из којих се напаја друштвена
теорија, па је људска мисао готово непрекидно посвећена разматрању и проучавању
ове друштвене појаве. Она је општи појам, који је утемељио своје постојање у речнику
друштвених наука, чиме се у кружном току односа теорије и праксе додатно потврђује
утицај државе на друштвену стварност, а чији је она неодвојиви део.

Већ у уводном делу овог рада речено је да се различите науке на различит начин баве
појмом и дефинисањем државе. Иако се иза различитих гледишта о држави скривају и
различита гледишта о њеној суштини, њеним обележјима и њеној природи, чињеница
је да се у њима може наћи понешто заједничко, под условом да се елиминишу
религиозне теорије и религиозна схватања. У том контексту, може се закључити да су
им заједнички следећи ставови



да је држава друштвена појава, настала у посебним удруштвеним околностима;



да су настанак државе изискивале реалне друштвене потребе, које нису у свему
и на свим територијама биле идентичне;



да држава располаже монополом физичке силе, као највећом силом у друштву;



да држава ствара право у складу са својим потребама и интересима нао највећом
силом у друштву.

На основу овога може се приметити да је веома тешко дати јединствену и опште
прихваћену дефиницију државе. Ипак може се констатовати да је држава, у ширем
смислу, друштвена орханизација која располаже монополом за физичку понуду ради
очувања постојећег државно-правног поретка и његових вредности, као и ради очувања
постојећег државно правног поретка и његових вредности као и ради очувања свог
положаја у друштву.

2.2. Настанак и развој државе

У тeoриjи држaвe и прaвa нe пoстojи пoтпунa сaглaснoст oкo питaњa врeмeнскoг
прoстирaњa држaвe, oднoснo, дa ли сви oргaнизaциoни oблици пoвeзивaњa мeђу
људимa крoз рaзличитe пeриoдe рaзвoja друштвa зaслужуjу дa буду нaзвaни имeнoм
држaвa. Нaимe, различита и најчешће супростављена мишљења постоје око питања дa
ли су држaвe и oнe пoлитичкe зajeдницe кoje прeпoзнaтљивo oбeлeжaвajу Стaру Грчку
и Рим, зaтим срeдњи вeк и мoдeрнo дoбa. Упрaвo ти рaзличити пoглeди када је држaва
настала и прeдстaвљajу oпрaвдaвajућe рaзлoгe пoтрeбe посебног прoучaвaњa грчкoг
пoлисa, римскoг

civitas-

a, срeдњeвeкoвнoг

regnum-

a и

res publicae

Јовановић В., Кулић В. (2013.), Основи права, Београд: Висока школа струковних студија за економију

и управу.

Симић М., Ђорђевић С.,Матић Д. (2011.), Увод у Право, Крагујевац: Правни факултет.